Kako se navodi, svaka baterija sistema „Nasams“ ima 54 rakete, a puna salva od 108 protivavionskih raketa ispaljuje se za 12 sekundi. Sistemi su prebačeni iz Norveške u Poljsku. Razrađuje se tajna ruta kako bi se prebacili u zonu borbene upotrebe (Kijev), jer su tokom transporta sistemi nezaštićeni.
Iako je ranije ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski više puta tražio od Zapada „moćne“ sisteme koji će pomoći da se „zatvori vazdušni prostor“ za rusku avijaciju, Hrolenko podseća da će ruski „Kindžali“, „Iskanderi“ i krstareće rakete H-101 nadvladati bilo koji sistem PVO NATO standarda.
„Zato isporuka protivavionskih raketnih sistema 'Nasams' prve generacije izgleda besmisleno, ali u SAD se plaše da će borbena primena 'naprednih' protivavionskih sistema NATO pokazati da realne mogućnosti nisu u skladu sa deklarisanim karakteristikama“, navodi ratni dopisnik.
Mobilni protivavionski raketni sistem „Nasams“ prve generacije napravila je norveška kompanija „Norvidžan kangsberg“ u saradnji sa američkom korporacijom „Rejtion kompani sistem“ 1994. godine. Predviđen je za uništavanje vazdušnih meta na malim i srednjim visinama – od 30 metara do 16 kilometara, dometa do 25 kilometara.
Instrumentalni domet detekcije mete poput lovca je 60 kilometara. Nakon modernizacije 1999. godine sistem je dobio oznaku „Nasam II“, a domet je povećan na 40 kilometara. Možda je to najbolji protivavionski raketni sistem srednjeg dometa zemalja NATO-a, navodi Hrolenko.
Ruski pandan, protivavionski raketni sistem srednjeg dometa 9K317 „Buk M2“ nadmašuje norveški sistem po svim parametrima. Ima domet do 50 kilometara ( do 20 kilometara u visinu), verovatnoća uništavanja vazdušne mete poput aviona F-15 je 0,95, odnosno dovoljna je jedna raketa, dok su norveškom sistemu potrebne dve.
Najavljujući pomoć Ukrajini „u iznosu od 820 miliona dolara, uključujući norveški sistem PVO“, Pentagon cinično podstiče marionetski kijevski režim da ratuju „do poslednjeg Ukrajinca“.
