Sećanje da mi je deda bio u bugarskom logoru tokom Drugog svetskog rata, a da mi je porodica patila pod okupacijom bugarskih fašista, probudilo je u meni osećaj pravde i istorijskog pamćenja, objašnjava razloge zbog kojih je, kao poslanik u makedonskom parlamentu – Sobranju – glasao protiv „francuskog kompromisa“, kojim bi Skoplje trebalo da prihvati bugarske zahteve kako bi otpočelo proces pregovora o pridruživanju EU.
„Ako budemo zaboravili ko smo, šta smo i odakle smo, bolje i da ne postojimo“, kaže Stoilković.
Problem Srba u Makedoniji je i problem Makedonaca
Problem, ne samo sa Srba, već svih koji žive u Severnoj Makedoniji, jeste što svi veliki događaji – sprovođenja Prespanskog sporazuma, sprovođenje Tiranske platforme, a sada i sprovođenje ugovora sa Bugarskom – doprinose uništavanju multietničnosti nekada najjužnije jugoslovenske republike, dodaje Stoilković. Umesto multietničke države, pravi se, prema njegovom mišljenju, dvonacionalna država, u kojoj Albanci imaju glavnu reč.
„Pitanje Srba povezano je sa pitanjem ostvarivanja svih ovih dokumenata, zato što se sve što se u međuvremenu radilo, radilo se kako bi bili uništeni svi mehanizmi koji su proizvod Ohridskog sporazuma, a koji su bili garancija međunacionalnog mira, političke stabilnosti i svega onoga što krasi jednu državu koja bi trebalo da stabilizuje političke prilike i otvori puteve ekonomskog razvoja. Sve je to porušeno, a sve što je porušeno sastavni je deo makedonskog ustava i tako se direktno urušava i makedonski ustav. Tako da u tom smislu, postoje sve pretpostavke da dalji procesi u Makedoniji poprime mnogo čudnije i problematičnije smerove i tokove“, smatra Stoilković.
Makedonija je, prema njegovim rečima, država pred kojom su velika iskušenja, a makedonski narod nalazi se pred pitanjem ima li nameru da postoji narednih decenija i vekova ili će postati deo, kako kaže, „bugarske priče“.
Bugarska preuzela tutorstvo nad prošlošću i budućnošću
Prihvatanje „francuskog kompromisa“ Stoilković ocenjuje ka istorijsku reminiscenciju – Bugarska se, posle osamdeset i jedne godine vratila u Makedoniju kao okupator. Sofija je, kaže Stoilković, preuzela tutorstvo, ne samo nad prošlošću makedonskog naroda, već i nad njegovom budućnošću.
„Deo makedonske političke elite prihvatio je da bude administrator Bugarske što se tiče sprovođenja takozvanog Protokola koji, ne samo da vraća Bugarsku na prostor Makedonije, nego i na jedan, mnogo brutalniji način nipodaštava i narod, i državu, i jezik i sve ono što je bitno za postojanje jedne države“, objašnjava on.
Otpor građana bio je veliki, ali, dodaje Stoilković, sila Boga ne moli, dok činjenica da se Severna Makedonija nalazi u paketu sa Albanijom kada je otpočinjanje pregovora sa EU u pitanju govori o tome da je to učinjeno sa namerom kako bi albanski poslanici listom podržali bugarske zahteve.