Dobri programeri u Srbiji zarađuju 4.500 evra mesečno

„U pr­va če­ti­ri me­se­ca ove go­di­ne on je jed­nak na­šem iz­vo­zu IT uslu­ga 2016. i ve­ru­je­mo da će ove go­di­ne pre­ći 2,5 mi­li­jar­di evra“, re­kla je Br­na­bi­će­va na pred­sta­vlja­nju idej­nog re­še­nja kam­pu­sa BIO-4, ko­ji tre­ba da pri­vu­če do­ma­će na­uč­ni­ke i pro­gra­me­re da osta­nu u ze­mlji ka­ko bi ra­di­li na ne­kim od naj­za­ni­mlji­vi­jih i na­ji­no­va­tiv­ni­jih pro­je­ka­ta u obla­sti bi­o­teh­no­lo­gi­je i ve­štač­ke in­te­li­gen­ci­je.

Na­gla­si­la je da je Sr­bi­ja od 2016. vi­še ne­go du­pli­ra­la broj pro­gra­me­ra sa 19.000 na vi­še od 40.000 i oče­ku­je da će­mo usko­ro do­ći do bro­ja od 100.000.

Vla­di­mir Ve­lič­ko­vić, di­rek­tor raz­vo­ja i in­ve­sti­ci­ja u bri­tan­sko-srp­skoj kom­pa­ni­ji „Teh­no­lo­ško part­ner­stvo”, sma­tra da pro­gra­me­ra ne­do­sta­je svu­da u sve­tu i na­ro­či­to je ve­li­ka tra­žnja za oni­ma ko­ji su do­bri u blok­čejn teh­no­lo­gi­ji (ba­za po­da­ta­ka ko­ja ko­ri­sti krip­to­gra­fi­ju da bi osi­gu­ra­la bi­lo ka­kvu in­for­ma­ci­ju) i veb-3 (na­sta­je iz po­tre­be da se uklo­ne cen­tra­li­zo­va­ni si­ste­mi, da se ko­ri­snik oslo­bo­di ulo­ge „onog ko­ji me­ga­kor­po­ra­ci­ji do­no­si po­dat­ke”). Nji­ho­ve pla­te do­sti­žu u Sr­bi­ji 4.500 evra.

„Iako nam de­lu­je da su kod nas svi u IT sek­to­ru, to je i da­lje ma­li broj fir­mi. Zva­nič­no ne­ma­mo ni­jed­nog ju­ni­kor­na, kom­pa­ni­ju či­ja je pro­ce­nje­na vred­nost ve­ća od mi­li­jar­du do­la­ra. Ni­je osmi­šljen eko-si­stem na na­čin da osni­vač fir­me osta­ne u Sr­bi­ji. Oni gle­da­ju čim pre da se­di­šte kom­pa­ni­je pre­ba­ce ne­gde dru­gde, na pri­mer u De­la­ver u Ame­ri­ci ili u Esto­ni­ju, gde lak­še mo­gu da kon­ku­ri­šu za stra­ni ka­pi­tal. I one fir­me ko­je su iz­vor­no bi­le na­še idu u Si­li­ci­jum­sku do­li­nu, jer ta­mo će na­ći bo­lji tret­man in­ve­sti­ra i po­sta­ti ju­ni­kor­ni ,ali se ne vo­de ov­de“, na­veo je Ve­lič­ko­vić. Na­gla­sio je da je naj­ve­ći iza­zov sa­ču­va­ti te kom­pa­ni­je da osta­nu u Sr­bi­ji.

Na­po­me­nuo je da je sa­da mno­go lak­še po­kre­nu­ti bi­znis ov­de ne­go ne­ka­da. Ide­je ni­ka­da ni­su bi­le pro­blem, ali u po­sled­nje dve do tri go­di­ne do­stup­nost ka­pi­ta­la za po­kre­ta­nje bi­zni­sa mno­go je ve­ća ne­go ra­ni­je ka­da su po­sto­ja­le dve mo­guć­no­sti: lič­na ušte­đe­vi­na ili po­zaj­mi­ca od ro­di­te­lja i pri­ja­te­lja.

„Po­ja­vi­lo se do­sta fon­do­va pred­u­zet­nič­kog ka­pi­ta­la (ven­čer ka­pi­tal), po­slov­nih an­đe­la i fon­do­va pri­vat­nog ka­pi­ta­la, ko­ji su sprem­ni da ulo­že u do­bre po­slov­ne ide­je. Osim to­ga po­sto­ji do­sta kon­kur­sa u Evro­pi i Ame­ri­ci gde po­je­di­nac mo­že da kon­ku­ri­še za no­vac. EU ima Ho­ri­zont, USA­ID Ka­ta­lajz pro­gram“ , ka­zao je Ve­lič­ko­vić, piše Politika.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma u Sr­bi­ji ima­mo već ozbilj­no in­sti­tu­ci­o­nal­no vo­đe­nje bi­zni­sa, od­no­sno si­stem u ko­ji uđe pred­u­zet­nik i taj si­stem ga vo­di kroz od­re­đe­ne fa­ze raz­vo­ja. Ima­mo ne­ko­li­ko do­brih ha­bo­va, broj­ne in­ku­ba­to­re, ak­ce­le­ra­to­re na­lik „Ka­ta­pul­tu“ i više na­uč­no­-teh­no­lo­ških par­ko­va u ra­znim gra­do­vi­ma u Sr­bi­ji.

In­ve­sti­to­ri su naj­vi­še za­in­te­re­so­va­ni za ula­ga­nje u veb-3, blok­čejn teh­no­lo­gi­ju, gej­ming, me­di­cin­sku i agro­teh­no­lo­gi­ju. Ti sek­to­ri ima­ju naj­ve­ći rast, a sva­ki in­ve­sti­tor ho­će re­la­tiv­no br­zo da obr­ne no­vac i da za­ra­di.

Osni­va­či­ma je bez ob­zi­ra na to ko­li­ko god ima­li do­bre ide­je naj­ve­ći pro­blem ako ne raz­u­me­ju do­volj­no bi­znis. Osni­vač je mo­žda pro­gra­mer, ar­hi­tek­ta ili umet­nik i nji­ma tre­ba kon­kre­ti­za­ci­ja u po­slov­nom smi­slu.

„Na­ši gra­đa­ni ima­ju pro­blem sa bro­je­vi­ma i sve su­vi­še fik­tiv­no shva­ta­ju. Ili su ne­ra­ci­o­nal­ni i ma­šta­ju da će za go­di­nu da­na da na­pra­ve mi­li­o­ne ili ne mo­gu ni da poj­me da od ne­ke nji­ho­ve ide­je mo­že da na­sta­ne do­bar pro­iz­vod i ve­li­ka kom­pa­ni­ja u glo­bal­nim okvi­ri­ma“, na­veo je Ve­lič­ko­vić.