Što važi za Ukrajinu – ne važi za Iran: Da li SAD otvaraju novi front na Bliskom istoku

Izraelska deklaracija koju su potpisali Džozef Bajden i izraelski premijer Jair Lapid a kojom se dve zemlje obavezuju da će sprečiti Iran da razvije nuklearno oružje, samo je dokumentovanje prethodno izrečenih pretnji američkog predsednika da će sila biti poslednje sredstvo protiv Teherana. Politički analitičar Aleksandar Pavić kaže da su Bajdenove pretnje Iranu nastavak priče SAD o poretku zasnovanom na pravilima a ne međunarodnom pravu.

Ta pravila, ukazuje naš sagovornik, oni kreiraju, prave i menjaju u hodu pa su legitimni samo interesi čija pravila oni određuju. U ovom trenutku, ta pravila se primenjuju na Iran koji oni doživljavaju kao veliku smetnju.

U takvim okolnostima, upozorava Pavić, dovoljno je da Izrael oseti da je egzistencijalno ugrožen, pa da čak i izmišljena priča o stvaranju nuklearne bombe posluži kao povod za ograničenu vojnu akciju i ulazak Amerikanaca u rat.

„Godinama u vazduhu visi američka pretnja Iranu. Sada je dovoljno da Izraelci u nekom trenutku procene da im je neophodno da napadnu Iran zato što gube pozicije, recimo u Libanu gde je Hezbolah ili u Siriji gde su pozicije poljuljane još od 2011. kada su učestvovali u pokušaju svrgavanja Asada, pa da alarmira SAD.“.

Ukoliko propadnu njihovi planovi u Ukrajini, borbu protiv nastupajućeg multipolarnog sveta kreatori spoljne politike SAD, američki neokonzervativci mogli bi, smatra Pavić, da otvore novi front na Bliskom istoku.

To prisvajanje ekskluzivnog prava na „legitimne“ intervencije nije, kaže Pavić, novost, ali u kontekstu osude ruske vojne operacije u Ukrajine, upadljivo pada u oči.

„Pošto oni određuju ko je u skladu sa njihovim cvilizacijskim i pravnim normama, iz njihove vrednosne vizure, ruski bezbednosni interesi u Donbasu nisu legitimni zato što Rusija ne igra po njihovim pravilima, po poretku zasnovanom na njihovim pravilima. Takođe ukoliko se Kina pojavi na Solomonskim ostrvima koja su preko 10 hiljada kilometara daleko od američkih obala ili 2000 kilometara od australijske obale - to je crvena linija i tretira se takođe kao nepodnošljiva pretnja za njihovu bezbednost.“

Bajdenovo targetiranje Irana tokom posete Izrealu, po oceni Borislava Korkodelovića, dugogodišnjeg urednika Tanjuga, pomalo je svečarski momenat, i izrečene pretnje u funkciji su uveravanja jevrejske države da SAD čvrsto stoje uz svoje saveznike. Posle prošlogodišnjeg povlačenja iz Avganistana, kao i odustajanja od podrške Kurdima u Siriji, pojavile su se, kaže, sumnje kod mnogih saveznika u vezi sa tzv. neodređenom politikom SAD. Ono što je intrigiralo saveznički blok oko SAD jeste da li bi Vašington istinski stao na njihovu stranu, ukoliko bi bio suočen sa direktnom vojnom konfrontacijom sa Rusijom ili Narodnom Republikom Kinom.

„ Bajdenovu izjavu doživljavam kao ponavljanje garancije Izraelu, a s druge strane nastojanje da Izrael bude kontrolisan od strane SAD jer one nisu u potpunosti raščistile, a verujem i da ne misle, da bi bilo mudro da udare na Iran nekim barem jednokratnim bombardovanjem. Sjedinjenim Državama ne bi odgovaralo ni da Izrael to na svoju ruku uradi kao što je to znao u ranijoj istoriji ada je recimo bombardovao iračka nuklearna postrojenja ili kasnije hemijska postrojenja u Siriji.“

Situaciju dodatno usložnjava činjenica da Bajden pored Izraela treba takođe da poseti i Saudijsku Arabiju.

„Zna se kakvi su odnosi između Izraela i Plaestinaca, jevrejske države prema okupiranim palestinskim državama. Bajden je insistirao da Izrael nije nikakva država aparthejda i da jeste demokratska država.Sa tim se mnogi na Bliskom istoku, naročito arapski svet pa i Iranci koji stoje čvrsto na strani palestinske stvari nikada ne bi složili.“

Kada je reč o dvostrukim standardima, Korkodelović podseća da SAD ali i njihovi evropski saveznici insistiraju na tome da međunarodno priznatim državama mora biti priznato pravo na suverenitet i teritorijalni integritet. To važi i za Iran koji jeste suverena država sa celokupnim teritorijalnim integritetom.

„Vašington kaže da države imaju slobodu da biraju svoju spoljnopolitičku orjentaciju i to sa kime će u međunarodnoj zajednici uspostavljati saradnju. Oni su naročito to ponavljali u kontekstu Ukrajine i specijalne vojne operacije Ruske Federacije gde je Vašington insistirao da susedi nemaju pravo veta na odluke suverene države. Principi koji važe za Ukrajinu treba da važe i za Iran“ , kaže naš sagovornik. Posebno, dodaje on, stoga što se Ukrajina nalazi bukvalno na ruskoj granici te je udaljenost nula kilometara dok je udaljenost između Njujorka i Lavova 7.194 kilometara.