Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Gašenje visoke peći kompanije „HBIS“ u Smederevu vezano je za odluku Kine kako da se postavi prema nadolazećoj recesiji čiji je prvi razlog inflacija, smatraju stručnjaci.
Situacija je poznata, liči na one tokom svetske finansijske krize 2008., dužničke krize 2015. i pandemije korona virusa. U svakoj je svetska privreda posrnula, a Kina povećala svoju privrednu aktivnost i stimulisala prerađivačku industriju kako bi smanjila negativan efekat na globalni rast. Sada se postavila drugačije.
„Najavili su da sredstva koja su obezbedili kroz zaduživanje na lokalnom tržištu neće koristiti za stimulisanje metalske industrije, već će to iskoristiti za zatvaranje rupa koje su nastale na lokalnim budžetima tokom intervencija države za sprečavanje negativnih efekata pandemije na privredu. To je dodatno destimulisalo proizvođače širom sveta i došlo je do pada tražnje za čelikom i uopšte industrijskih metala“, kaže za Sputnjik Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije.
On dodaje da se istovremeno zalihe smanjuju, što daje dodatni vetar u leđa recesiji koju neće biti moguće izbeći.
Kineski vlasnici čeličana, pa tako i ove u Srbiji, od početka rata u Ukrajini suočili su se i sa problemom nabavke sirovina, koje su do 65 odsto uvozili iz Rusije i Ukrajine. Tvrde da su i pre krize napravili strategiju snabdevanja i uz pomoć matične kompanije iz Kine obezbedili uvoz iz Indije i Brazila.
Rastu izvoza doprineo je rast cena i povećanje kvota za izvoz u EU, koje je Srbija dobila pošto je Rusiji i Belorusiji zabranjeno da izvoze čelik na evropsko tržište.
CC0 / Rixabay /
Gase visoku peć zbog troškova proizvodnje
Međutim, kako Sputnjik saznaje, železara u Smederevu već neko vreme radi smanjenim kapacitetom, pa je gašenje jedne peći bio logičan izbor, bolje je da jedna radi u punom kapacitetu, kako bi se opravdao trošak proizvodnje.
Stavljanje jedne peći u režim takozvanog tihog hoda moglo bi da umanji proizvodnju čelika u Srbiji za oko 30 odsto, ali to neće u velikoj meri pogoditi domaću proizvodnju, odnosno potražnju za čelikom.
„Nije prvi put da ne rade obe visoke peći. To se dešavalo kad je krenuo kovid, takođe zbog smanjenja proizvodnje, ali sadašnja kriza je nesagledivog kraja, ne možemo da kažemo šta će se dešavati, većina njihove proizvodnje je išla u izvoz, zbog toga verovatno osećaju pad potražnje. Što se tiče nas, od kompanija još uvek nismo dobili značajnije inpute da postoji ozbiljan problem u padu proizvodnje i u smanjenim ugovorima“, kaže Ana Raičević, sekretar Udruženja za metalsku industriju PKS-a.
Ona objašnjava da železara u Smederevu radi toplo valjane i hladno valjane čelike i beli lim, ali da srpska metalo- prerađivačka industrija koristi mnogo širi spektar proizvoda, posebno inoks i prohrom. Pošto nemamo drugih proizvođača, osim još jedne čeličane u Sremskoj Mitrovici koja radi čelik za armiranje betona, naše firme su prinuđene da sirovinu uvoze. Takođe iz Kine, ali i iz Evropske unije i Turske.
Kupovala od nje čelik ili ne, kineska „HBIS GRUPA” Srbiji je važna, to je drugi po veličini izvoznik iz naše zemlje. Prošle godine izvezla je čelik u vrednosti od 750 miliona evra, a od januara do maja ove čak 418 miliona.
Rastu izvoza od 84 odsto u prva četiri meseca u odnosu na isti period 2021. doprineo je rast cena ovog metala i povećanje kvota za izvoz u EU, koje je Srbija dobila pošto je Rusiji i Belorusiji zabranjeno da izvoze čelik na evropsko tržište.
Kineski „Ziđin“, takođe jedan od naših vodećih izvoznika
© LJ. Aleksić/RTB Bor
Crni dani za metalsku industriju
Kina je centralizovana zemlja i njena privreda i investicije u inostranstvu zavise od odluka koje donosi Vlada, međutim, globalna kriza izazvana situacijom u Ukrajini ugasila je i visoke peći u Francuskoj i Nemačkoj.
Naši sagovornici kažu da nas u budućnosti ne čeka ništa pozitivno, da će se globalna recesija pre ili kasnije odraziti i na privredu Srbije. Kao najbolji pokazatelj kretanja navode osnovni industrijski metal, bakar, koji u Srbiji proizvodi kineski „Ziđin“, takođe jedan od naših vodećih izvoznika.
„Ukoliko je vitalna privreda, onda njegova cena raste, ukoliko privreda krene da trpi negativne posledice, cena pada. Za relativno kratak period od 10 i po hiljada, dokle je stigla cena bakra po toni, pala je na sedam i po. To najbolje govori o tome da postoji velika neizvesnost, veliki pesimizam u metalskoj industriji. Na koji način će se to dalje razvijati pre svega zavisi od političke situacije, ali zavisi i od pandemije, zbog toga što Kinezi nastavljaju sa politikom nulte korone“, kaže Stanić.
On dodaje da bi Kinezi, ukoliko bi to odgovaralo borbi za potpuno iskorenjivanje virusa, bili spremni da u nekom momentu zatvore i glavne luke preko kojih ide snabdevanje industrije širom sveta.
„Kina je svetska fabrika, glavni spoljnotrgovinski partner svih zemalja, tako da se u tom smislu ne može očekivati ništa pozitivno kada se govori u metalskoj industriji u narednom periodu. Ono što je posebno bitno je kako će izgledati prelaz u 2023. godinu. Čak i kada bi se sada desile neke pozitivne stvari na političkom planu između Evropske unije i Rusije, šteta je već načinjena, ova godina će pretrpeti udar. Ako sledeća bude pod još jačim, to za Srbiju predstavlja veliki problem, jer krize koje se dublje zapate u razvijenom svetu, mogu još i duže ostati kod nas“, kaže ovaj ekonomista i dodaje da bi u tom slučaju privredna aktivnost mogla da stagnira narednih tri do pet godina.
Kada je reč o uvozu vrsta čelika koje koristi domaća industrija, Ana Raičević kaže da je sada nemoguće zaustaviti poremećaj koji je započeo kada je krenuo sukob između Rusije i Ukrajine i da je došlo do ozbiljnog poremećaja u snabdevanju sirovina. To su naše firme odmah osetile.
„Kod onoga što se tradicionalno nabavlja bez nekih većih problema, pojavili su se ozbiljni problemi i zbog povećanja cene transporta i zbog produžavanja roka isporuke, ali i zbog velikog skoka cena sirovina koje su se menjale bukvalno na dnevnom nivou, da ne kažem iz sata u sat. Na robu se čekalo, što je privredu Srbije, kao i globalnu, dovelo u nezavidnu situaciju“, kaže Raičevićeva.
Ona objašnjava da, ako stanu čeličane u Evropi ili Turskoj, od kojih srpski privrednici nabavljaju sirovine, to nećemo osetiti odmah, jer imaju zalihe, ali će se posledice osetiti posle nekoliko meseci.
„Pojedini ekonomisti predviđaju da će sada ponovo doći do rasta cena, ako sve železare krenu da redukuju proizvodnju i smanjuju ponudu, jer čim cena počne da pada, znači da je ponuda mnogo veća nego potražnja. Ako ponuda počne da se smanjuje, a tražnja da se povećava, onda će ponovo da dođe do poremećaja i skoka. Najavljuje se da će na jesen opet doći do turbulencija na tržištu metala. Niko ne može da pretpostavi na kom nivou će da se zaustavi i kada će ponuda i tražnja da se stabilizuje“, zaključuje Raičevićeva.