Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Sećamo se kako je Novak Đoković pretećim pogledom, dok je tradicionalno žvakao travu sa terena Vimbldona, „sekao“ po tribinama prema svima koji su učinili sve kako bi mu otežali put ka trofeju.
Sećamo se i da tada nije bilo njegovog čuvenog „pozdrava publici“, odnosno „darivanja energije i duše“, baš zbog toga što tamošnja publika to nije zaslužila.
Srećom po njega, u ovogodišnjem finalu, nije bio čovek u centru pažnje – tu ulogu je preuzeo Nik Kirjos.
Temperamentni Australijanac je bio neočekivano miran tokom prvog seta koji je rešio u svoju korist, topovski je servirao, diktirao tempo i činio se boljim od najboljeg, ali je malo trebalo da bude pomeren iz ionako krhke mentalne ravnoteže.
„Ona gospođa tamo u prvom redu. Pijana je van svakog razuma i namerno mi se obraća usred igre. Ona tamo u haljini, ona koja izgleda kao da je popila 700 pića, čoveče“, govorio je Kirjos sudiji, želeći da izazove reakciju.
Sudija, međutim, nije imao alkotest kod sebe kako bi proverio istinitost Kirjosovih tvrdnji koji je sve potkrepio ličnim iskustvom.
„Nekoliko puta u svom životu sam bio u noćnom provodu i mogu da prepoznam da je gospođa preterala sa alkoholom. I meni ne treba da neko, u finalu Vimbldona, protiv najboljeg igrača, govori između prvog i drugog servisa. Mnogo je govorila i mnogo je pijana“, rekao je Kirjos.
Sudijske reakcije, međutim, nije bilo, Kirjosu su sve kočnice popustile, svađao se sa arbitrom, sa svojom podrškom, imao nesuglasice sa dodavačima loptica... Bio je nepristojan, psovao je, treba to priznati i ne okolišati, ali – šta je sa „mirnom, finom, smernom i kulturnom“ publikom Vimbldona?
Sasvim izvesno – ništa, iz godine u godinu atmosfera je sve gora, pronalaze se nove mete i teško je većinskim Britancima da pronađu nekog ljubimca, kada već više tu nema Rodžera Federera ili Endija Marija.
Nikad im je lakše da nađu rivala, negativca, da svojim prostaklukom izazovu još gore reakcije i da se dođe do toga da Kirjos svoj trofej za poraženog finalistu od princeze Kejt Midlton dobije noseći crveni kačket, kršeći pravila oblačenja po kojima cela oprema igrača mora biti bela.
Ali, ako njega ne poštuje publika, što bi on to činio? Jeste Kirjos ovakav i onakav, prgav, temperamentan, neusklađen, van svih pravila i propisa, ali takva postaje i britanska publika, za koju nije moguće izreći kazne, kako će to sasvim sigurno biti u slučaju Kirjosa.