Premijera predstave „Tesla – Svetlopis u vremenu” /foto/

Velika glumačka ekipa igra u neobičnoj biografskoj drami o našem velikom i neprikosnovenom naučniku Nikoli Tesli (1856-1943): Milan Nikitović, Vesna Stanković, Hadži Nenad Maričić, Nenad Ćirić, Lepomir Ivković, Vladan Gajović, Dragoslav Ilić-Ilke, Staša Nikolić.

Ideja predstave jeste ponovo preispitivanje lika i dela Tesle, kao i vremena i okolnosti u kojima je stvarao i čime je zadužio čitav svet.

Autorski projekat reditelja Benke nije klasični komad, već reminiscencija Teslinog života kroz nehronološke dramaturške celine, gde se prelama njegovo detinjstvo, kao i periodi kada je u punoj snazi i zrelosti, tako da se sve vreme ukrštaju sadašnjost i prošlost.

Radnja predstave koja na trenutke podseća na ambiciozniju školsku priredbu o velikom geniju, odvija se u rodnoj Lici, mestu Smiljan (tada Austrijsko carstvo), u kući našeg pronalazača i naučnika u Njujorku, na Longajlendu i u snovima značajne ličnosti, koja vodi publiku na posebno putovanje.

Srpski i američki pronalazač bio je u potpunosti posvećen svojoj blistavoj karijeri, tako da je uspevao da se istakne kao inženjer mašinstva i elektrotehnike, futurista, najpoznatiji po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom.

Ali predstava nije u naučnom formatu ispričana, već oslikava njegovu dušu, psihu, ilustruje ga kao ljudsko biće sa emocijama koje je još kao dete bilo vezano za svoju majku (Vesna Stanković), oca, dve sestre.

Na neki način multimedijalni projekat kombinuje dramsku formu sa muzičkim sekvencama poput oratorijuma, odnosno hora ličkih seljaka i američkih biznismena, koji čine spektakl od jedne intimne priče.

Porodična priča oslikava detinjstvo koje je Tesla imao u skladnim odnosima majke i oca – pravoslavnog sveštenika, što se kasnije u drugom kontrastu odvija kroz surovost svetskog neoliberalnog kapitalizma u Americi sa kojim se on suočavao.

Kompleksni odnosi sa čuvenim američkim pronalazačem Tomasom Alva Edisonom, i preduzetnikom Džordžom Vestinghausom, čine dobar deo suštine ove predstave koja ima cilj da podseti na velikane naše nauke i celokupnog stvaralaštva koje narod ne sme da zaboravi, već ih mora čuvati u svojim sećanjima.

Jedan deo komada posvećen je i tome što se na privatnom planu Tesla nije ostvario, ali ga to i nije zanimalo, već bi ga samo sputavalo da kao otac ili muž doprinese svetskoj nauci sa tolikim izumima, nebrojanim patentima.

Majka je ta koja veoma žali što nije mogla da ima unuke, a tu njegovu asketsku stranu su i drugi primećivali i bila im je neuobičajena, izazivala im je i podsmeh.

Glumački su se veoma istakli– Milan Nikitović kao Tesla u naponu stvaralačke snage, Nenad Ćirić kao Tomas Edison, i Hadži Nenad Maričić u ulozi brižnog i suptilnog oca velikog naučnika.

Osim reditelja Miroslava Benke, koji se nakon dugi niz godina odsustva ovim projektom vraća na pozorišnu scenu, u autorskom timu su i – dramaturškinja Andrea Poljak, scenograf Boris Maksimović, kostimografkinja Nevena Milovanović.

Reditelj Benka potpisuje i songove sa Svetlanom Spajić, kao i video i zvuk sa Nikolom Gačparom.

Realizaciju predstave pomogli su Narodno pozorište, Atelje 212 i Ustanova kulture Vlada Divljan, u koprodukciji pozorišta Teatrijum i CEBEF-a, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Narednih leta je u planu da se, u vidu pozorišno-dramskog triptiha, obeleži život i delo trojice srpskih velikana koja su zadužila čovečanstvo: osim Nikole Tesle, još Milutina Milankovića i Mihajla Pupina.

Publici ostaje da uporedi prethodne verzije scenskih projekata o Nikoli Tesli, kada su ga na filmu i seriji igrali Rade Šerbedžija, Petar Božović, u pozorištu Ljubivoje Tadić („Tesla ili prilagođavanje anđela” – Narodno pozorište u Beogradu), Dragan Mićanović („Tesla” Miloša Crnjanskog – Madlenijanum), ali i inostrani glumci su ga dočarali u ostvarenjima “Prestiž” (2006) - Dejvid Bouvi i „Tesla” (2021) – Itan Houk.