Prvih 10.000 sterilnih mužjaka koji pripadaju vrsti tigrastih komaraca Aedes albopictus već su pušteni u prirodu u Premanturi na jugu Istre.Dopremljeni su sa farme u Bolonji, a eksperiment zajedno sprovode Univerzitet u Osijeku, Nastavni zavod za javno zdravstvo Istarske županije i Hrvatski zavod za javno zdravstvo, uz pomoć ostalih zavoda iz Hrvatske i Javne ustanove „Kamenjak“.
Hrvatski naučnici objašnjavaju da se radi o biološkoj metodi suzbijanja komaraca ispuštanjem sterilnih mužjaka u prirodu koji se pare s divljim ženkama, a kao rezultat, ženke polažu neoplođena jaja te nemaju potomstvo, prenosi Jutarnji list.
Stručnjaci će pratiti sterilne komarce, koji će biti obojeni posebnim bojama, kako bi videli koliki im je udeo u populaciji i koliko dugo žive.
Sterilni komarci će biti puštani u prirodu svake nedelje do početka avgusta i to po 50.000 komaraca nedeljno. Oni bi trebalo da reše problem prekomernosti populacije ovih insekata, ali bez upotrebe insekticida.
Dr Nediljko Landeka, šef Odseka za deratizaciju, dezinsekciju i dezinfekciju Službe za epidemiologiju Nastavnog zavoda za javno zdravstvo Istarske županije, kaže da je takva praksa već učestala u nekim zemljama Južne Amerike, Azije i Evrope. Takav postupak sprovodi se na Kubi, u Brazilu, Šri Lanki, Španiji, Italiji, Grčkoj i Nemačkoj... Najbolje rezultate postigla je Španija, koja je uz standardne metode u suzbijanju veće populacije komaraca, uspela i uz pomoć sterilnih mužjaka da smanji broj komaraca za 80 odsto, navodi Landeka.
On objašnjava da će uvezeni sterilni mužjaci morati da se potrude kako bi oplodili divlje ženke, jer su zbog transporta od Bolonje do Istre, te kasnijeg bojenja u laboratoriji, u nešto slabijoj kondiciji upoređenju s divljim mužjacima. Ali se zato Landeka nada da će tu pomoći njihova brojnost.
Ovaj stručnjak za insekte kaže da je životni vek komaraca oko 10 dana. Ako su im uslovi savršeni, odnosno ako im je dostupno mesto za razmnožavanje poput odstajale vode u nekoj kanti, za to vreme mogu izleći 10 do 15 puta svoja jajašca tokom leta.
„Ljudi su najveći krivci za prekomeran broj komaraca, baš zbog toga jer ne vode računa o tome imaju li negde u vrtu, na balkonu ili negde drugo mesto gde voda stoji duže vreme. A komarcima treba veoma malo vode da polože jajašca. Osim toga, tigrasti komarac, koji je došao u Hrvatsku još 2004. godine, invazivniji je od domaćeg komarca. Aktivan je i danju, a sada se uvelike proširio celom Hrvatskom“, kaže Landeka.
On objašnjava da se tigrasti komarac, od 2000. godine, kada je stigao u Italiju, širi Evropom i ta se najpre mislilo da će se zadržati na Mediteranu, ali je otkriven i u drugim zemljama.
„Taj je komarac, od kada je došao u Italiju, već izazvao niz manjih epidemija. Jer tigrasti komarac je veći prenosnik raznih groznica, nego što je to naš domaći komarac“, ističe Landeka.