„U ovom momentu smatram da ćemo mandat, nažalost, vratiti usled nedostatka podrške 121 poslanika. Nismo pronašli 121 čoveka koji bi mogao da kaže 'ne' zakulisnim radnjama, bez obzira na mnogo pokušaja sa naše strane. Danas smo shvatili da ne postoji 121 čovek koji se ne bi plašio“, izjavio je premijer na ceremoniji otvaranja gasnog interkonektora između Grčke i Bugarske.
On je dodao da je otvaranjem novog gasnog kanala, Bugarska postigla diversifikaciju.
„Bugarska je ostvarila diversifikaciju. Počeće da dobija azerbejdžanski gas u narednih nekoliko nedelja, što će označiti kraj ruskog energetskog monopola“, istakao je on.
Sada, u skladu sa procedurom, predsednik Radev treba da uruči mandat za formiranje vlade drugoj po veličini stranci, odnosno, GERB-u. Međutim, iz te partije su još krajem juna upozorili da će odustati od pokušaja formiranja nove vlade i da očekuju prevremene izbore. Nakon toga, Radev će morati da preda poslednji, treći mandat, nekoj od parlamentarnih partija.
Prethodno je, krajem juna, bugarska vlada bila prinuđena da podnese ostavku jer joj je izglasano nepoverenje, koje je podržala parlamentarna opozicija. Odgovarajući predlog o glasanju podnela je vodeća opoziciona snaga, bivša vladajuća stranka „GERB“: njeni poslanici su više puta protestovali protiv projekta aktualizacije budžeta. Osim ekonomije, povod za neslaganja su i veto na početak pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom, ali i borba protiv korupcije.
Petkov je za izglasavanje nepoverenja optužio nekoliko osoba: lidera „GERB-a“ Bojka Borisova, televizijskog magnata Deljana Pejevskog, lidera stranke „Postoji takav narod“ Slavu Trifonova i ruskog ambasadora Eleonoru Mitrofanovu. Posrednikom ruskih interesa u parlamentu, nazvao je opozicionu partiju „Preporod“.
Vlada Kirila Petkova počela je sa radom tek krajem decembra 2021. godine. Formiranje je bilo uspešno tek iz trećeg pokušaja: redovni parlamentarni izbori u aprilu 2021. nisu bili uspešni, nakon čega su održani prevremeni izbori u julu i novembru.