Kako je objasnio, planirano je da do kraja 2022. godine EU smanji uvoz ruske nafte za 90 odsto i ubrzano smanji uvoz gasa. Te odluke, prema njegovim rečima, postepeno oslobađaju zemlje EU zavisnosti koja je dugo vremena uticala na njihove političke odluke.
„Naravno, tako brzo oslobađanje od zavisnosti od ruskih energenata takođe pravi ozbiljne poteškoće mnogim zemljama Evropske unije i različitim oblastima biznisa. Ali, to je cena koju moramo da platimo da bismo zaštitili našu demokratiju i međunarodno pravo. Preduzimamo neophodne korake kako bismo solidarno rešili ove probleme”, istakao je Borelj u članku koji je objavio italijanski list „Stampa”.
Prema njegovim tvrdnjama, sankcije bi trebalo da „dovedu do promene strateških proračuna” Moskve, „moguće, u ne tako skorije vreme”.
„Ekonomske sankcije su srž odgovora na situaciju u Ukrajini, jer ne želimo da ratujemo sa Rusijom”, naglasio je Borelj.
Takođe je dodao da će rezultati sankcija biti vidljivi u bliskoj budućnosti.
Nakon početka specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini, zapadne zemlje uvele su brojne sankcije Rusiji. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je to politika obuzdavanja i slabljenja Rusije i dugoročna strategija Zapada. Takođe je istakao da su sankcije nanele ozbiljan udarac celoj svetskoj ekonomiji.
EU je, početkom juna, usvojila šesti paket sankcija protiv Rusije, koje, konkretno, uključuju postepeni embargo na uvoz uglja i nafte iz Rusije.