Sekulović je za Sputnjik komentarisao izjavu ministra odbrane Raška Konjevića, koji je kazao danas da prethodna Vlada nije poništila zaključak iz 2019. godine kojim je Sinjajevina određena kao vojni poligon.
Odgovarajući na pitanja poslanika u Skupštini, Konjević je najavio da će Ministarstvo odbrane pripremiti sveobuhvatnu informaciju s prijedlogom da se nastavi komunikacija sa svim zainteresovanim subjektima, kako bi se razjasnile nedoumice, nakon čega bi se stvorili uslovi za realizaciju planiranih aktivnosti vojske na Sinjajevini.
Konjević je rekao da je prethodna vlada najavljivala ukidanje te odluke, ali da se to nije desilo.
„Kad kažem da smo spremni da branimo Sinjajevinu, onda to znači da nećemo ustuknuti ni pred kojom silom, ma kakva ona bila. Sinjajevina je stočarska planina i u budućnosti će to biti, ne želimo da trpi nikakve vojne igre, a pogotovo ne one koje podrazumijevaju njeno bombardovanje i uništavanje. Ako neko misli da ubije Sinjajevinu, grdno se prevario u tom naumu, da bi to uradio treba da pobije prvo sve nas koji smo spremni da je branimo“, kaže Sekulović za Sputnjik.
On dodaje: „svi smo mi Sinjajevina, kćeri i sinovi Sinjajevine, a u Crnoj Gori se zna pravilo da ne smiješ nikada nikome dozvoliti da podigne ruku na tvoje roditelje“, kaže Sekulović.
On dodaje da je u toku globalna peticija za zaštitu Sinjajevine i da je mogu potpisati svi koji žele da se zaštite prirodna bogatstva Crne Gore.
Poslanik DPS-a i bivši ministar odbrane Predrag Bošković rekao je na današnjoj sjednici Skupštine da je bez ikakvog razloga pitanje Sinjajevine stavljeno kao ekološko.
„Smatram da su iza toga postojali drugačiji razlozi kako bi Vojska Crne Gore bila dovedena u poziciju da ne može niti da vježba, niti da se usavršava, ni sa partnerima da ostvaruje veoma bitne funkcije“, rekao je Bošković.
Sa druge strane, ministar Konjević je rekao da je odluku nelogično ukinuti.
„Zašto? Zato što je obaveza i potreba da Vojska Crne Gore, države koja je članica NATO-a, mora imati neki vojni poligon. Ti vojni poligoni su postojali otkad postoji vojska. Imali ste ih na sedam, osam lokaliteta, od kojih je najveći broj i dalje aktivno na prostoru bivše Jugoslavije“, objasnio je Konjević.