Rođen u Britaniji, decenijama je živeo i stvarao u Francuskoj gde se posvetio režiji u poznatom pariskom pozorištu „Buf du nord“.
„Piter Bruk nam je dao neke od najlepših tišina u pozorištu, ali je njegova poslednja tišina bezgranično tužna“, rekla je francuska ministarka kulture Rima Abdul Malak.
Sa njim je, kako kaže, pozornica bila ogoljena do svoje najosnovnije živopisnosti i intenziteta.
„Zaveštao nam je mnogo toga“, istakla je Malak, dodajući da će zauvek ostati duša pozorišta Buf du nord.
Njegovo ime u pozorišnim vodama u rangu je Konstantina Stanislavskog, koji je doneo revoluciju u glumi, a Bruk je sve do poznih godina svog života stvarao.
Njegovo možda najpoznatije remek-delo bila je devetočasovna pozorišna izvedba hinduističkog epa „Mahabharata“ iz 1985. godine.
Januara 1957. godine prvi put je posetio Beograd, gostovao je njegov „Kralj Lir” sa Polom Skofildom u glavnoj ulozi. Godine 1962. gostovao je „Tit Andronik” sa Vivijen Li i Lorensom Olivijeom. Zatim su njegove predstave dolazile zbog Bitefa. Na Bitefu smo gledali „San letnje noći” 1972. godine, „Pleme Ik”, 1976, i „Sizve Banzi je mrtav”, na 40. Bitefu 2006. godine.
On sam, o Bitefu je rekao: „Kad čujem Bitef, u misli mi naviru sećanja na ljude, eksperimente i uspehe“.
Od svoje mladosti Bruk je važio za izuzetan talenat, a sa samo 17 godina imao je svoj rediteljski debi.
Publika od Londona do Njujorka uživala je u njegovoj, sada već, kultnoj predstavi „Marat/Sad“, koju je osmislio 1964. godine i koja je osvojio nagradu Toni.
Tri godine kasnije napisao je knjigu „The Empty Space“ – o teorijskim modelima pozorišne umetnosti, koje je vremenom postalo jedan od kamena-temeljaca modernog pozorišta.