Prošlo je 40 godina od objavljivanja albuma Idola „Odbrana i poslednji dani“, zvanično najbolje ploče jugoslovenskog rokenrola. Zagrebačka „Kroacija rekords“, nekadašnji „Jugoton“, povodom jubileja ponovo je objavila remasterizovano izdanje „Odbrane“.
Idoli – najintelektualniji bend jugoslovenskog roka
Pesnik, esejista i pisac Đorđe Matić, urednik „Leksikona Ju mitologije“ podseća da su se Idoli pojavili na zajedničkom albumu „Paket aranžman“ i da su tad bili najkomercijalnija grupa beogradskog novog talasa.
Posle „Paket aranžmana“ objavili su mini-lp na kome su njihove stvari bile još pitkije i očekivalo se da će nastaviti u tom smeru, ali na „Odbrani“ su krenuli u potpuno suprotnom – potpuno su se radikalizovali, dodaje Matić.
„Nijedan bend kod nas nije toliko eksperimentisao ni u studiju, niti formom pesama, ni instrumentarijem, a o idejama da ne govorim. Idoli su bili daleko najintelektualniji bend u Jugoslaviji i tu nema dileme. Kad se pogledaju teme koje su tu obuhvaćene, tu naravno ima i ljubavnih pesama, ali onaj radikalni deo kad je došao sa glavnim momentom, a to je kompozicija 'Moja si', to zaista nema presedana u našoj muzici. Kako je to aranžirano, kako je odsvirano, kako je to zbunjujuće, uz tekst koji pomera granice, mi ne znamo tačno o čemu se tu radi kad slušamo prvi put“.
Prvi upliv pravoslavlja u rokenrol uz androginiju i transrodnost
Zanimljivo je da „Odbrana i poslednji dani“ 1982. godine kad je album objavljen, a i narednih nekoliko nije proglašavan za najbolji. Trebalo je da prođe osam godina da se „pročita“ i u tom smislu „Odbrana“ je na neki način pandan Džojsovom „Uliksu“ u književnosti. Kao takva, „Odbrana“ je ploča sa otvorenim krajem.
Zanimljivo je da se jako malo pisalo o muzici, a da se mnogo govorilo o konceptu ili o prvom ulazu pravoslavlja u jugoslovenski rokenrol, kao i o apsolutnom kontrapunktu pravoslavlju – androginiji i transrodnosti, odnosno mešanju polova i roda koja se pojavljuje u pesmi „Moja si“.
„Muzički deo ploče je suštinski neispitan i posle 40 godina od izdavanja, a to je element velikih ploča i zato je uvek na prvom mestu lista najboljih jugoslovenskih albuma, jer uvek ostaje još nešto da se još 'pročita'“.
Pekićev građanski antikomunizam
Matić smatra da su pravoslavni motivi između ostalog oplemenili album i učinili ga jedinstvenim i neponovljivim. Poznato je da su Idoli bili pod uticajem Borislava Pekića i da je album dobio ime po njegovoj istoimenoj noveli i kao takav mogao bi se smatrati prvom antikomunističkom pločom u socijalističkoj Jugoslaviji.
Matić se priseća da je sa 18 ili 19 godina kad je počeo upoznavati beogradsku intelektualnu scenu osamdesetih, kojoj Idoli nisu pripadali, zapazio na „Odbrani“ uticaj „tog čitavog tajnog Beograda o kom mi u Zagrebu nismo mnogo znali“.
„Reč je o slavskom, građanskom Beogradu, koji je kao neka prethodnica DSS-a, ljudi koji slave slavu i nisu se odrekli religije… To je jako zanimljivo bilo za jugoslovenski rokenrol koji je suštinski bio čisto levičarska stvar. Ne režimska, ali dosta leva. Džoni Štulić nije desničar, nije bio ni Jajo Houra. Idoli su doneli jedan svet kojem i jesu i nisu pripadali, ali su ga na mala vrata uveli na scenu i to se činilo beskrajno interesantno. I ta ćirilica na naslovnoj strani nije bila šokantna, ona je kao i čitava ploča bila zbunjujuća“.
Šaper i Krstić – primitivni muzičari u plemenitom smislu
Idoli su bili podeljeni na muzičarski (Divljan, Kolar) i nemuzičarski deo (Šaper, Krstić). Međutim, za rokenrol nije potrebno da budeš dobar svirač, što je i osnovni postulat panka, smatra Matić. Tako su i Šaper i Krstić bili „primitivni muzičari u plemenitom, modernističkom smislu“.
„Tzv. primitivni pristup je vrlo teško objašnjiv princip koji je gotovo mistična stvar, kad imaš kombinaciju toga i pravih svirača ne smeju se pustiti ni jedni ni drugi da pretegnu, nego je to neprestani sukob. Kroz taj sukob su radili Idoli“.
Idoli kao Pistolsi i Dorsi
Na „Odbrani“ je najrigidniji deo benda bio najmuzikalniji i tehnički najspremniji, a to je Vlada Divljan i zato su njegove pesme najkomunikativnije, međutim, Matić smatra da je on na ploči najbolji tamo gde krenuo za nemuzičarima ili gde je u sukobu sa njima razvijao njihove teme.
„Mislim da su ova dvojica pobedila, pogotovo Šaper koga smatram mastermajndom albuma. Povukli su ove druge i zato je najmuzikalnija i najnežnija pesma koja donosi neku vrstu kontrateže 'Rusija', koja u isto vreme ima i ovu vrstu očuđenosti koju je donosio duo Šaper – Krstić, a ima i tu melodioznost koja nije kompromisna i koja je drugačija ali je ipak divljanovska. Nit bi oni bez njega napravili takvu muziku nit bi on bez njih. Zato su to nespojivi svetovi i oni su se morali raspasti vrlo brzo nakon toga. Kao Pistolsi i Dorsi, takvi bendovi ne mogu dugo trajati ali zato ostavljaju najbolja dela“.
„Obrana i posljednji dani“ – jedna od većih idiotarija
Recepcija „Odbrane“ publike u Zagrebu u ono vreme bila je fantastična a koncert Idola koji je počeo kađenjem tamjanom u Kulušiću bio je čudesan. Međutim posle 40 godina, malo je verovatno da će reizdanje „Odbrane“ pobuditi interesovanje kod mladih, sem kod malobrojnih posvećenika kojih ima u svakoj generaciji, ocenjuje sagovornik Sputnjika.
„Reizdanje 'Odbrane' je prezentovano, izdano i upakovano kao jedna ploča za ljude tadašnje generacije ili onih koji su na to zakasnili ali hoće da imaju ploču u kolekciji. Napravili su od toga jedan istorijski artefakt, koji liči na onaj rok za ugodno starenje i ta ćirilica na naslovnoj strani je suviše suptilna da bi neko na to reagovao“.
Matić podseća da je početkom devedesetih „Odbrana“ izašla na CD-u Hrvatskoj, a album je tada ijekaviziran i prodavao se pod imenom „Obrana i posljednji dani“ što je „jedna od većih idiotarija koja se dogodila“.
„Odbrana“ ostaje, ali rokenrol nestaje
Ako se i za deset godina bude birao najbolji album jugoslovenskog roka, „Odbrana“ će opet biti izabrana za najbolji, smatra Matić i dodaje da će vremenom vrednost te ploče samo rasti. Kao jedan vremenom potvrđeni umetnički rad, „Odbrana“ će ostati kanon jugoslovenskog rokenrola.
„Kulture moraju imati kanon i kao što će uvek u vrhu lista najboljih filmova biti 'Građanin Kejn' ili 'Hamlet'u dramskoj umetnosti, tako i ovde moramo stvarati neki kontinuitet, da postoji neko delo po kome će se druga ravnati. Samo tako može da postoji zdrava umetnost i kultura. Bojim se samo da rokenrola neće biti, jer to je preživela forma. I tu je problem“, zaključio je Matić.