„Ogromno hvala dragoj braći Srbima koji su nas primili ovde, svedočeći o tome da čak i u sadašnjoj teškoj situaciji u Evropi postoji zemlja, odnosno narod koji časno i dostojanstveno brani svoje pravo da ostane slobodan“, rekao je Evgenije Baranov otvarajući forum.
Na dvodnevnom skupu učestvuju poznati ruski pisci, književni kritičari, prevodioci i profesori ruskog jezika i književnosti iz 28 zemalja. Među njima su i nagrađivani ruski autori, čija su dela prevođena u Srbiji, poput Evgenija Vodolaskina, Alekseja Varlamova i Pavla Basinskog, kao i filolog i stručnjak za kulturologiju Vladimir Elistratov i direktor Instituta za rusku književnost Ruske akademije nauka Valentin Golovin.
Potomci Tolstoja kojima je Rusija domovina, a Srbija otadžbina
Govoreći o značaju zaostavštine Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog, Ivana Turgenjeva, Antona Čehova i drugih velikana „zlatnog doba“ ruske književnosti, učesnici skupa su se složili da su svi oni bili proroci koji su jasnije i dublje od drugih videli svoje vreme, a da su njihova dela postala svetsko nasleđe zbog toga što su pitanja koja su postavljali aktuelna i danas.
Savetnik ruskog predsednika za kulturu Vladimir Tolstoj u Ruskom domu
© Sputnik / Valentina Bulatović
„Protekle godine bile su godine jubileja velikih ruskih pisaca. Prošle godine su Rusija i ceo svet obeležavali dva veka Dostojevskog, a 2018. godine obeležavao se i jubilej Turgenjeva. To su pisci čija dela i danas zvuče tako savremeno, a u njihovim sumnjama i razmišljanjima o domovini, religiji, pravdi i slobodi, odjekuje veliki ruski jezik“, rekao je na otvaranju skupa savetnik ruskog predsednika za kulturu i predsednik Međunarodnog udruženja profesora ruskog jezika i književnosti Vladimir Tolstoj.
On je zahvalio Srbiji i srpskom narodu na gostoprimstvu i prilici da se održi skup posvećen velikanima ruske književnosti, podsetivši da je pre više od jednog veka Srbija raširenih ruku primila i prvi talas ruskih emigranata, među kojima su bili i njegovi preci.
„Moj deda i njegov brat došli su ovde dvadesetih godina, u Novom Bečeju se rodio moj otac i veoma mi je drago što ću sutra, 29. juna, na njegov rođendan, biti u zemlji u kojoj je rođen. Mi smo potomci velikog pisca koje zovu i 'srpskim Tolstojima'“, rekao je Vladimir Tolstoj.
Govoreći o istorijskim vezama Rusije i Srbije, Tolstoj je ukazao na dve reči u ruskom jeziku: rodina (zemlja rođenja) i otčizna (otadžbina): „Za mog oca Srbija je bila rodina, a Rusija otčizna, a za mene je Rusija rodina, a Srbija je otčizna“.
Proročke vizije ruskih pisaca
Pisac i rektor Književnog instituta „Maksim Gorki“ u Moskvi Aleksej Varlamov je govorio o delu Fjodora Dostojevskog, ukazavši na to da je ovaj pisac nije napisao nijedan istorijski roman, ali da je njegovo književno delo neprevaziđeno, jer je u središtu njegove pažnje bila istorija ljudske duše.
„Dostojevski je tipično evropski romansijer, ali on piše o mnogim problemima koji u 19. veku nisu bili poznati u Evropi. Otuda je pobudio interesovanje evropskih čitalaca. Ruski pisci su s jedne strane pisci evropskih romana, veoma bliski evropskom načinu života i razmišljanja, a istovremeno dovoljno egzotični da ne budu dosadni evropskim čitaocima. Upravo je to jedinstvo onoga što je Evropi blisko i onoga što nije i učinilo ove pisce velikanima svetske književnosti“, rekao je Varlamov.
Podsećajući na to da su pisci, posebno u 19. veku, bili smatrani svojevrsnim prorocima, Varlamov je ukazao na to da su njihove vizije bile proročke zbog toga što su jasnije i dublje videli stvarnost oko sebe – oni nisu predskazivali budućnost, nego su sagledavali sadašnjost i na osnovu kretanja u svom vremenu pratili putanju koja ljude vodi ka sutrašnjici.
Forum „Zlatno doba ruskog realizma: čitalačko iskustvo“ usmeren je na podršku naučnim istraživanjima u oblasti književne kritike, lingvokulturologije, biografije, muzejske delatnosti i inicijativama u oblasti društvene saradnje koje se tiču dela istaknutih ruskih književnih stvaralaca.
Forum organizuje Međunarodno udruženje profesora ruskog jezika i književnosti uz podršku Slavističkog društva Srbije, Univerziteta u Beogradu, Federalnog univerziteta u Kazanju, Fondacije „Ruski mir“, Rosotrudničestva i Ruskog doma.
Pored ruskih i srpskih rusista,u radu foruma učestvuju i predstavnici drugih država. O tome na koji način latinoamerički pisci poimaju etička pitanja koja se razmatraju u delima Lava Tolstoja govorio je Ruben Dario Flores Arsila, profesor Nacionalnog univerziteta u Bogoti, predsednik Instituta ,,Lav Nikolajevič Tolstoj“ i savetnik ambasade Kolumbije u Moskvi (2012-2016).
Sa radom Argentinskog društva, osnovanog u čast Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, učesnike foruma je upoznao predsednik ovog društva Alehandro Arijel Gonzales, prevodilac ruske književnosti i predavač na univerzitetima u San Martinu i Buenos Ajresu.