Ni vrhunska ishrana ne može da spreči nastanak karcinoma, ali prava kombinacija namirnica može da pomogne da se napravi razlika u zdravstvenom stanju pacijenta. Stručnjaci podsećaju da za svaki obrok treba uspostaviti ravnotežu od najmanje dve trećine biljne hrane i ne više od jedne trećine životinjskih proteina. Ovakav izgled tanjira jedno je od sredstava borbe protiv karcinoma koji propagira „Amerikan institute“ for Kancer riserč, koji izdvaja bolje i lošije izbore.
Ishrana protiv raka treba da bude u boji, bogata vitaminima, mineralima…
Bojama protiv karcinoma – Voće i povrće bogato je hranljivim materijama koje se bore protiv raka – i što je više boje, više hranljivih materija sadrže. Ove namirnice mogu da pomognu u smanjenju rizika i na drugi način, kada vam pomažu da postignete i održite zdravu telesnu težinu. Višak kilograma, između ostalog, povećava i rizik od pojave karcinoma, uključujući rak debelog creva, jednjaka i bubrega. Potrebno je jesti raznovrsno povrće, posebno tamnozeleno, crveno i narandžasto.
Doručak je važan u borbi protiv raka – Prirodni folat je važan vitamin B koji može da pomogne u zaštiti od raka debelog creva, rektuma i dojke. Može se naći u izobilju tokom doručka kada je dobro pojesti žitarice i proizvode od celog zrna, koji su dobri izvori folata. Takođe ga ima u soku od pomorandže, dinje i jagode.
Hrana bogata folatima – Drugi dobri izvori folata su špargle i jaja, zatim ga ima u pasulju, semenkama suncokreta i lisnatom zelenom povrću poput spanaća ili rimske zelene salate. Najbolji način da se organizmu obezbedi folat nije tableta, već unos dovoljno voća, povrća i proizvoda od žitarica koji spadaju u išranu protiv raka.
Delikatesom se povremeno počastite – Ako povremeno pojedete sendvič sa bogatim punjenjem ili hot dog – to vam neće škoditi. Ali, svako smanjenje mesnih prerađevina poput mortadele, šunke, viršli… može da pomogne u procesu smanjenja rizika od raka debelog creva i želuca. Takođe, stručnjaci ističu da konzumiranje konzerviranog, dimljenog mesa, kao i onog dosta usoljenog povećava izloženost organizma hemikalijama koje potencijalno mogu da izazovu karcinom.
Paradajz smanjuje rizik od nekoliko vrsta raka – Nije jasno da li je u pitanju likopen, pigment koji paradajzu daje crvenu boju, ili nešto drugo, ali, neke studije povezuju konzumiranje paradajza sa smanjenim rizikom od nekoliko vrsta karcinoma, posebno raka prostate. Studije takođe ukazuju da prerađeni proizvodi od paradajza kao što su sok, sos ili pasta povećavaju sposobnost organizma u odbrani od karcinoma.
Čaj ima potencijal da čuva organizam od karcinoma – Iako su dokazi još uvek nedovoljno jasni, čaj, posebno zeleni, može da bude snažan borac protiv raka. U laboratorijskim studijama, zeleni čaj je usporio ili sprečio razvoj raka u ćelijama debelog creva, jetre, dojke i prostate. Takođe je imao sličan efekat na plućno tkivo i kožu. I u nekim dugoročnijim studijama, čaj je bio povezan sa manjim rizikom od razvoja raka bešike, želuca i pankreasa.
Grožđe sprečava oštećenja koja izazivaju rak – Grožđe, a posebno sok od ljubičastog i crvenog grožđa, sadrže resveratrol. Resveratrol ima snažna antioksidativna i antiinflamatorna svojstva. U laboratorijskim studijama, sprečio je vrstu oštećenja koja mogu da izazovu proces raka u ćelijama, ali još nema dovoljno dokaza da se kaže da konzumacija grožđa, soka ili vina (ili uzimanje suplemenata) može da spreči ili leči karcinom.
Ograničite alkohol i smanjite rizik – Rak usta, grla, larinksa, jednjaka, jetre i dojke povezani su sa konzumiranjem alkohola. Alkohol takođe može da povecća rizik od raka debelog creva i rektuma. Američko društvo za borbu protiv raka preporučuje da se alkohol izbaci iz upotrebe, ali ako to nije moguće, ograničite alkohol na najviše dva pića dnevno, ako ste muškarac, a jedno piće dnevno preporučuje se ženama.
Voda i druge tečnosti mogu da zaštite – Voda ne samo da gasi žeđ, već može da zaštititi od raka mokraćne bešike. Manji rizik dolazi od koncentracije potencijalnih uzročnika raka u bešici koja razblažuje vodu. Takođe, unos više tečnosti uzrokuje češće mokrenje, a to smanjuje vreme koje ti agensi ostaju u kontaktu sa sluznicom bešike.
Moćni pasulj – Pasulj je toliko dobar za ljudski organizam, tako da nije iznenađenje da može da pomogne i u borbi protiv raka. Sadrži nekoliko moćnih fitokemikalija koje mogu zaštititi ćelije od oštećenja koja mogu da prouzrokuju karcinom. U laboratoriji su ove supstance usporile rast tumora i sprečile ih da oslobađaju supstance koje oštećuju obližnje ćelije.
Povrće iz porodice kupusa – Brokoli, karfiol, kupus, prokelj i kelj, kao deo porodice kupusa sadrže komponente koje mogu da pomognu telu da se odbrani od karcinoma kao što su rak debelog creva, dojke, pluća i grlića materice. Laboratorijska istraživanja su dala obećavajuće rezultate, ali studije na ljudima su imale različite išode.
Tamnozeleno lisnato povrće – Tamnozeleno lisnato povrće kao što su slačica, zelena salata, kelj, cikorija, spanać i blitva ima obilje vlakana, folata i karotenoida. Ovi hranljivi sastojci nalaze se na spisku „ishrana protiv raka“ i mogu da pomognu u zaštiti od karcinoma usta, larinksa, pankreasa, pluća, kože i želuca.
I egzotični začini štite – Kurkumin je glavni sastojak indijskog začina kurkume i potencijalni borac protiv raka. Laboratorijske studije pokazuju da može da potisne transformaciju, proliferaciju i invaziju kancerogenih ćelija za širok spektar karcinoma, a istraživanja na ljudima su u toku.
Metode kuvanja su takođe važne – Način na koji se kuva meso može da utiče na to koliko veliki rizik od raka predstavlja. Prženje, pečenje na roštilju i pečenje mesa na veoma visokim temperaturama uzrokuje stvaranje hemikalija koje mogu da povećaju rizik od raka. Čini se da druge metode kuvanja, poput dinstanja ili obrade na pari, proizvode manje ovih hemikalija. A kada se meso dinsta, preporučuje se da mu se doda dosta zdravog povrća.
Jagode i maline sadrže elaginsku kiselinu – Jagode i maline sadrže fitohemikaliju zvanu elaginska kiselina. Ovaj moćni antioksidans se zapravo može boriti protiv raka na nekoliko načina odjednom, uključujući i deaktiviranje određenih supstanci koje izazivaju rak i usporavaju rast ćelija raka, što se još uvek istražuje.
Šećer goji, a gojaznost je rizik – Šećer ne može direktno da izazove rak. Ali može da zameni, izbaci drugu hranu bogatu hranljivim materijama, koja pomaže u zaštiti od raka. Takođe, povećava broj kalorija, što doprinosi prekomernoj težini i gojaznosti, a prekomerna težina takođe predstavlja rizik od raka. Voće, na primer, nudi slatku alternativu slatkišima, piše portal e-klinika.