Ruski ekspert Denis Rakša kaže da je odluka lidera Grupe sedam (G7) najjačih svetskih ekonomija da zabrane uvoz ruskog zlata samo deo nastojanja da Moskvi uskrate sredstva za finansiranje specijalne vojne operacije u Ukrajini.
„U stvari, sve je još ozbiljnije, budući da je reč o planu da se Rusija dugoročno liši sredstava potrebnih za razvoj njene ekonomije. To je takozvana politika ‘obuzdavanja’, a sve te mere imaju za cilj jedno te isto – da se uspori tehnološki razvoj Rusije, da se Rusija odseče od svih glavnih svetskih tržišta sirovina, finansija i tehnologija“, smatra Rakša.
Ekspert napominje da Rusija godišnje izveze zlata u iznosu od oko 19 milijardi dolara godišnje. Na skali ukupnog ruskog izvoza to nije mnogo, zaključuje on.
„Slične mere, slične sankcije su već preduzimane i dalje će se preduzimati i za druge sektore ruskog izvoza. Ma kako to paradoksalno zvučalo, ali tržište energetike već to demonstrira, pa se ispostavlja da ograničavanje ruskog izvoza na ona tržišta na kojima je Rusija veliki izvoznik dovodi, s jedne strane, do povećanja cena te robe tj. resursa, dok s druge strane, fizički obim izvoza ruskih sirovina ne opada zbog tih visokih cena, jer Rusija daje popuste“, kaže ekspert.
Kao rezultat toga, ruski izvoz te robe raste, a takođe se povećavaju i tržišta, ali i cene, dodao je Rakša.
„Isto će se, po svemu sudeći, desiti i sa zlatom, pošto je obim proizvodnje zlata na svetskom tržištu prilično ograničen i nemoguće je brzo povećati njegovu proizvodnju, pa se samim tim ne može povećati ni izvoz, niti snabdevanje svetskog tržišta. To znači da ako ograničite izvoz ruskog zlata, onda će njegova cena rasti“, predviđa Rakša.
Bajden udara na Putina, a gađa Amerikance
U praksi ta zabrana, koju nameću države G7, značiće da Moskva neće moći da prodaje zlato na glavnim svetskim tržištima koja kontrolišu te zemlje, pre svega na Londonskoj berzi, ističe Rakša, ali „Rusija ima i druge kanale za izvoz zlata i druga tržišta“.
„To su direktne isporuke i to su neki svetski potrošači i kupci. Pre svega, to su države. Takve isporuke su se uvek dešavale, a mnoge zemlje su iz različitih razloga prodavale svoje zlato direktno, zaobilazeći berze. Klasičan primer je špansko zlato tokom Španskog građanskog rata 1936-1937. godine. Španska republikanska Vlada ga je prebacila u Sovjetski Savez i tim zlatom je plaćala nabavku sovjetskog oružja. Venecuela je, u uslovima sankcija, pre dve i tri godine, prodala zlato direktno Ujedinjenim Arapskim Emiratima“, podseća ekspert.
Tako da zaobilaznice, podvlači ekspert, uvek postoje.
„Ukratko, kada postoje prodavac i kupac sve se to može rešiti. Načini kako to tehnički izvesti, ko će i kojim avionom to prevesti, kako platiti i slično mogu se pronaći i smisliti... Pošto se tradicionalno u Indiji pravi nakit od tog zlata, Indija ili neka indijska kompanija mogu direktno da kupuju rusko zlato, zaobilazeći berze. To je tehnički apsolutno izvodljiva šema, i ako se dogodi, niko za nju možda neće ni znati“, kaže Rakša.
S druge strane, čak i američki eksperti embargo na uvoz ruskog zlata vide kao udar na SAD, a ne na Rusiju i kritikuju američke vlasti zbog takve odluke. Ekonomista Piter Šif ocenjuje da će uvođenjem embarga na rusko zlato američki predsednik Džo Bajden "pucati sebi u nogu", a to će dovesti do neprijatnih posledica po SAD. Kako je ocenio, Bajden će tako udariti po Amerikancima, a ne po Putinu, pošto će upravo Amerikanci platiti više.
On je istakao da je američki lider svojom odlukom učinio veliku uslugu Rusiji.
Odluka Rusije je da spoljni javni dug otplaćuje u rubljama, jer je američko Ministarstvo finansija odbilo da produži dozvolu za plaćanje u dolarima
© Sputnik / Alekseй Suhorukov
Rusija nije bankrotirala
Povodom pisanja agencije „Blumberg“, koja je objavila da je Rusija nije izmirila državni dug – prvi put od 1918. godine, reagovalo je i rusko Ministarstvo finansija, istakavši da su uplate po osnovu suverenih evroobveznica izvršene u potpunosti i u skladu sa emisionom dokumentacijom.
Povod za ovakve medijske navode bio je rok za isplatu kupona u vrednosti od 100 miliona dolara koji je isticao 27. juna. Ispostavilo se da je Rusija, ipak, izvršila uplate, ali da niz vlasnika evroobveznica nije primio novac zbog delovanja stranih finansijskih posrednika.
Doduše, „Blumberg“ je konstatovao i da je „defolt uglavnom simboličan“ i da nema velik značaj za Rusiju.
Moskva podseća da defolt predstavlja neplaćanje od strane dužnika, ali uplata je izvršena i to unapred, još prošlog meseca.
Rakša ocenjuje da Rusiju veštački stavljaju u takvu situaciju - iako ima sredstava, spremna je da plati i plaća, Moskvi namerno podižu barijere.
Ekspert istovremeno podseća i na nedavnu odluku ruskih vlasti da ubuduće spoljni javni dug otplaćuje u rubljama, jer je američko Ministarstvo finansija odbilo da produži dozvolu za plaćanje u dolarima.
„S tačke gledišta Moskve, nema defolta - Rusija će plaćati u rubljama i treba samo da uzmu svoj novac. Sa stanovišta Zapada, postoji defolt, pošto se krše pravila u kojima piše da Rusija mora da plaća u stranoj valuti i to određenoj banci. Ovaj sukob će se rešavati na sudu. Štaviše, Rusija insistira da to bude u ruskoj jurisdikciji, dok će strani vlasnici ruskih evroobveznica insistirati da to budu međunarodni sudovi... Ova priča će se provlačiti još dugo, jer sve takve priče vezane za defolt vuku se godinama, a ponekad i decenijama“, kaže Rakša.
On podseća na navode „Blumberga“ da je poslednji put Rusija pala u bankrot 1918. godine, kada je mlada sovjetska republika odbila da plati carske dugove.
„Nakon što je ona odbila da servisira ovaj spoljni dug, bili su dugi pregovori, bilo je bojkota i sankcije, održana je i čuvena Đenovska konferencija 1922. i na kraju, nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija je isplatila stare carske dugove... Dakle, i ovo sada može trajati decenijama“, zaključuje ekspert.