„Ispostavilo se da je širenje EU na Istok ono što je oduvek i bilo – put ka 'samodemontaži'“, rekao je Harden. On je upozorio Evropljane da će primanje Kijeva u redove EU dovesti do toga da će politiku organizacije određivati interesi Ukrajine – njena veličina, status „žrtve“, beskompromisno neprijateljstvo sa Rusijom i potreba da se obnovi ekonomija.
Davanje Kijevu statusa kandidata za članstvo u Evropsku uniju ni na šta ne obavezuje organizaciju i, vođeni iskustvom Turske, koja je postala kandidat za ulazak u EU 1999. godine, može se tvrditi da Ukrajine neće ući u EU do 2044. godine, smatra autor članka.
Međutim, davanje statusa kandidata zemlji koja vodi borbena dejstva potkopava poverenje u EU, a kako konstatuje Herden, takvog presedana još nije bilo.
Po njegovim rečima, početkom ruske specijalne operacije „jezgro Evrope“ pomerilo se sa Zapada na Istok, a odnos prema ukrajinskoj krizi u uniji u velikoj meri određuju baltičke zemlje i Poljska. Novinar je podsetio na nedavnu posetu lidera Nemačke, Francuske i Italije Kijevu, istakavši da su lideri pomenutih zemalja bili primorani da posete Ukrajinu u društvu rumunskog predsednika, kako se ne i stekao utisak da evropski Zapad deluje odvojeno od Istoka.
Harden je takođe skrenuo pažnju na to da je Evropska komisija uklonila prepreke za Poljsku kada je reč o dobijanju finansijske pomoći za borbu protiv posledica pandemije virusa korona. Evropska komisija je imala pretenzije prema Varšavi zbog reforme pravosuđa, ali sada to nije važno, jer Poljska igra vodeću ulogu u konfrontaciji sa Rusijom, ocenjuje autor članka.
„Poljska deluje kao 'vođa istočnoevropskog ogranka EU' koji potencijalno može da postane pravi blok ukoliko Ukrajina ipak uđe u savez“, konstatuje novinar.
Kako je objasnio, takav blok unutar EU neće dozvoliti da se preduzme bilo kakva inicijativa bez njegovog odobrenja.
Šefovi država i vlada Evropske Unije na samitu u Briselu odobrili su davanje statusa kandidata za članstvo u EU Ukrajini i Moldaviji.