Naime, on je na konferenciji za novinare nakon samita lidera EU u Briselu rekao da će pozivi za Evropsku političku zajednicu biti poslati svim članicama evropske ekonomske zone, kao i zemljama koje teže da uđu u EU, među kojima su i bivše sovjetske republike, ali je isto tako naglasio i da će granice te buduće zajednice biti utvrđene na obodima Ukrajine i Moldavije, samim tim isključujući Rusiju iz projekta.
Takođe je dodao i da će prvi susret u tom formatu biti organizovan u Češkoj za vreme njenog predsedavanja Evropskom unijom, odnosno u narednih šest mesece.
Podsetimo, Francuska je, kao trenutno predsedavajuća Savetom EU, predstavila neformalni dokument kojim predlaže da se do kraja ove godine formira Evropska politička zajednica, otvorena za „sve evropske države koje žele zajedno da doprinesu bezbednosti, stabilnosti i prosperitetu evropskog kontinenta“.
„Evropska politička zajednica bi bila otvorena za evropske države koje dele zajednički skup demokratskih vrednosti, bez obzira na to da li su članovi Unije ili ne i bez obzira na njihov trenutni odnos sa Evropskom unijom: da li žele da joj se pridruže, napustili su je, ne planiraju pridružiti joj se, ili su sa njom povezani samo ekonomskim sporazumima“, navodi se u tekstu dokumenta u koji je Tanjug imao uvid.
Francuska u svom tzv. „non-pejperu“, podnetom kao nacrt za razmatranje i dalju raspravu, navodi da trenutno politika proširenja, zbog obimnih reformi i trajanja procesa, „ne nudi neophodan politički okvir za odgovor na hitne istorijske i geopolitičke potrebe“ nastale nakon početka sukoba u Ukrajini kao ni za „političko strukturisanje“ evropskog kontinenta.