U zaključcima usvojenim prvog dana samita u Briselu navodi se da Evropski savet „potvrđuje hitnost postizanja opipljivog napretka u rešavanju otvorenih bilateralnih i regionalnih sporova” na Zapadnom Balkanu, između ostalog i „kroz dijalog Beograda i Prištine, a u cilju normalizacije odnosa Srbije i Kosova", prenosi Tanjug.
Tekst zaključaka ponavlja „nedvosmislenu podršku EU perspektivi članstva Zapadnog Balkana”, ali i podseća na značaj reformi na Zapadnom Balkanu, prvenstveno u oblasti vladavine prava, a posebno onih koji se odnose na nezavisnost i funkcionisanje pravosuđa i borbu protiv korupcije.
Partneri iz regiona se pozivaju i da garantuju „prava i jednak tretman pripadnika manjina“.
Evropski savet poziva na „brzo rešavanje preostalih otvorenih pitanja” u razgovorima između Severne Makedonije i Bugarske, a u cilju pokretanja pristupnih pregovora bez daljih odlaganja.
Naglašava se i „spremnost Evropskog saveta da odobri status zemlje kandidata za BiH“ i u tom cilju poziva Evropska komisija da predstavi izveštaj o primeni 14 ključnih prioriteta postavljenih toj zemlji.
BiH se poziva da primeni obaveze iz političkog dogovora postignutog 12. juna 2022. godine u Briselu, što bi toj „zemlji omogućilo napredak na evropskom putu“.
Petak, drugi dan samita EU, tradicionalno će biti posvećen razgovorima o Evrozoni, a liderima EU će se u Briselu priključiti i predsednica Evropske centralne banke, Kristin Lagard i predsedavajući Evrogrupe, Paskal Donahju.