Politikolog Dejan Vuk Stanković kaže da je ovaj zajednički nastup neka vrsta uključivanja u trku za političku naklonost i zainteresovanost Brisela u okolnostima koje nisu povoljne za Zapadni Balkan:
„Stagnira proces proširenja EU ka Zapadnom Balkanu, ta društva imaju probleme, a EU nije ni približno toliko zainteresovana za proširenje kao što je to bio slučaj u prethodnoj deceniji ili kao što je bio slučaj devedesetih godina“.
Zajednički nastup ne remeti planove EU
Srpski predsednik Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije, Dimitar Kovačevski i Edi Rama, posle konsultacija odlučili su se na zajednički odlazak na samit EU-Zapadni Balkan.
„Nakon detaljnih i sveobuhvatnih konsultacija sa saradnicima i članovima vlada, lideri tri zemlje doneli su odluku o zajedničkom odlasku na samit, pri čemu su usaglašeni i principi koji će predstavljati glavnu okosnicu razgovora sa brojnim zvaničnicima Evropske unije“, navedeno je u saopštenju Predsedništva Srbije.
22 Jun 2022, 13:57
Zajednički nastup znak je da Srbija, Albanija i Severna Makedonija u geopolitičkom smislu u prvi plan stavljaju evropsku perspektivu i vide sebe, kako u regionalnom, tako i u kontinentalnom partnerstvu kao neku vrstu strateške opcije, ma koliko to u ovom trenutku ne delovalo realno, konstatuje Stanković i dodaje:
„Pre svega, mislim da postoji pojedinačni pristup prema svim zemljama, da se EU ne bavi mnogo temom koja se zove „Otvoreni Balkan“. Svaka zemlja pojedinačno će predstavljati svoja dostignuća u pogledu reformi i svaka će se pojedinačno suočavati sa zahtevima Brisela“.
A zahtevi su, objašnjava naš sagovornik, u odnosu na Albaniju i Severnu Makedoniju drugačiji, nego u odnosu na Srbiju.
„Tako da ove tri zemlje neće biti tretirane kao neki zajednički politički entitet“, smatra Stanković.
Kada je reč o Srbiji, otvara se pitanje Kosova i Metohije, kao i budućnosti BiH u političkom smislu; takođe kao problem se postavlja i primena reformskih procesa na način kako to Brisel zamišlja. Isto važi i za Severnu Makedoniju i Albaniju, s tom razlikom što te dve države, kako Stanković kaže, imaju gorak ukus u evropskim integracijama – sto odsto su uskladili svoje spoljne i bezbednosne politike sa politikom Brisela, a još nisu dobile zeleno svetlo za početak pregovora o članstvu.
„Taj zajednički nastup je više neka vrsta medijskog i diplomatskog pritiska tih zemalja da povrate svoj značaj u očima EU, nego što je dokaz nekog istinskog jedinstva ili nego što je dokaz da se radi o političkoj i ekonomskoj sili koja će privući pažnju Evrope sama po sebi“, navodi Stanković.
Milozvučne fraze briselske birokratije
Da li će pokušaj Srbije, Albanije i Severne Makedonije da zajedničkim nastupom pokažu mogućnost saradnje, mogućnost usaglašavanja politika uprkos razlikama koje postoje i postojaće, prema Stankovićevim rečima, ne zavisi samo od lidera zemalja Zapadnog Balkana – zavisi od evrobirokratije i stavova najznačajnijih država Unije, pre svega Francuske i Nemačke.
„Koliko sam shvatio, tamo nema velikog entuzijazma za proširenje EU u dogledno vreme, posebno ne u kontekstu rata u Ukrajini i neizvesnog epiloga svega toga što se dešava u odnosima sa Rusijom“, zaključuje Stanković.
„Posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU“, što se prema najavama medija očekuje da stoji u saopštenju šefova država i vlada EU nakon samita je, kaže Stanković lepo, ali ne govori mnogo.
„To je milozvučna fraza u nedostatku konkretnih koraka ka članstvu“, ističe naš sagovornik i podseća da su pred samit u cirkulaciji, mnogi non pejperi – austrijski, francuski, a nešto ranije i slovenački.
„Ti provizorni predlozi, kada ih uzmete same po sebi, govore da ono što je zapravo bio mamac za zemlje Zapadnog Balkana, punopravno članstvo u ovom trenutku, nije na stolu. Sve to je različito od onoga što su sve ove zemlje, kada su počinjale evropske integracije očekivale i onoga što se desilo sa zemljama srednje i istočne Evrope koje su, nakon pada Berlinskog zida, postale punopravne članice. Dakle, retko ko u Evropi govori o punopravnom članstvu, a i uslovi za to članstvo su teško dostižni, barem kada je reč o Srbiji“, zaključuje Stanković.