Stalni predstavnik BiH u UN Sven Alkalaj podneo je predlog rezolucije kojom se zahteva da UN najstrože kažnjava negiranje navodnog genocida u Srebrenici
Bošnjaci deluju protiv Ustava BiH
Srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik zbog nedostatka konsenzusa po pitanju ove inicijative, pismeno je obavestio Generalnu skupštinu da BiH ne stoji iza ove inicijative.
Profesor međunarodnog prava Željko Budimir ističe da je na delu nastavak uzurpiranja institucija BiH.
„Ministarstvo inostranih poslova na čelu sa Biserom Turković konstantno negira Ustav BiH i deluje potpuno samostalno, mimo zakona. Tako da ovo što je sada na delu, jeste pokušaj korišćenja jedne vrlo složene situacije u međunarodnim odnosima, i usložnjenih prilika između velikih sila. Kao što je to već pokušala Velika Britanija svojom neuspelom rezolucijom u SB UN da nametne jedan pogled na tragediju u Srebrenici, sada to čini Sarajevo sa ovim predlogom,“ ističe naš sagovornik.
Reč ima međunarodno pravo
Drugim rečima, komentariše naš sagovornik, ništa novo nismo videli, samo su se ponovile stare intencije bošnjačkih kadrova u Ministarstvu inostranih poslova koje deluju protiv BiH.
„Vrlo teško je reći da li će se ova rezolucija naći na dnevnom redu s obzirom na koji način se zloupotrebljava UN. Ali, i sam ovaj predlog je nezakonit. Ako postoji i malo poštovanja međunarodnog prava i dobre namere u odnosima između država u tako značajnoj međunarodnoj organizaciji kao što je UN ovo ne bi smelo da dođe na bilo kakvo razmatranje na dnevni red, a kamo li na glasanje,“ ističe profesor Budimir.
Branko Branković, ambasador u penziji i bivši šef Misije SRJ u Ujedinjenim nacijama napominje da je upitno da li Generalna skupština UN uopšte o ovakvom predlogu rezolucije može i da se izjašnjava.
„Kao prvo, ukoliko predlog nema saglasnost sva tri člana Predsedništva BiH, odnosno sva tri naroda u BiH, predlog nije validan. Dakle, Alkalaj nema po tom osnovu ovlašćenje da traži bilo kakvu rezoluciji u ime BiH,“ napominje Branković.
Rezolucija nije obavezujuća
Branković ističe da Alkalaj nema saglasnost da bilo šta uradi jer je on samo izvršilac. Međutim, naš sagovornik upozorava da svašta može da se desi, pa i to da se ova rezolucija nađe na dnevnom redu agende za glasanje u Generalnoj skupštini.
„Ta, kao i svaka rezolucija Generalne skupštine UN, nije uopšte obavezujuća i ne mora da sve što u njoj piše, bude sprovedeno u slučaju da bude usvojena,“ objašnjava Branković.
On kaže da pre nego što nešto bude uvršteno u dnevni red za raspravu na Generalnoj skupštini UN mora da prođe Generalni komitet koji je sastavljen od potpredsednika GS UN kojih ima oko 30 iz pet regiona.
„Ako ovo iz nekog razloga prođe kroz generalni komitet i uvrsti se u dnevni red, onda će se o tome raspravljati na jesen na redovnoj sednici GS UN, jer sumnjam da će se zbog ovoga sazivati vanredno zasedanje. S obzirom da krajem ovog meseca izlazi prva notirana agenda dnevnog reda jesenjeg zasedanja videćemo i da li je ova inicijativa uopšte uzeta u razmatranje,“ kaže on.
Srpska označena kao genocidna tvorevina
Branković objašnjava i da ne može u ime BiH neka druga država da predloži ovu rezoluciju jer je BiH članica UN. To može da uradi druga država ali samo u svoje ime, ukoliko generalni komitet odbije da stavi predlog Svena Alkalaja na dnevni red GS UN.
Inače, u rezoluciji koju je Alkalaj predao na glasanje u UN-u između ostalog se traži i da se 11. jula obeležava Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine; da se bez rezerve osudi svako negiranje genocida; da sve članice, organizacije Ujedinjenih nacija i druge relevantne međunarodne i civilne organizacije poštuju Međunarodni dan sećanja, uključujući i aktivnosti o sećanju na žrtve genocida u Srebrenici. Zahteva se od Generalnog sekretara da ukaže na važnost Rezolucije svim zemljama članicama, organizacijama Ujedinjenih nacija i civilnim organizacijama.
Alkalaj se u rezoluciji pozivao i na presude generalima Ratku Mladiću i Krstiću, pri čemu je zatražio i da se Republika Srpska označi kao tvorevina nastala na ovom zločinu.