Rafael Nadal nije prvi sportista koji je podigao buru zbog konzumiranja lekova protiv bolova u njegovom slučaju radiofrekventnih injekcija.
Veliki deo prošle sezone Zlatan Ibrahimović, fudbaler Milana, igrao je sa pokidanim ukrštenim ligamentima zahvaljujući lekovima protiv bolova.
Tijago Alkantara, fudbaler Liverpula, primio je injekciju protiv bolova pred finale Lige šampiona.
Vrsta lekova koju su ovi sportisti konzumirali mogu da umanje temperaturu, inhibriraju upalu ili utrnu određeni deo tela takozvanim nesterodnim antiinflamatornim lekovima.
Uglavnom su to lekovi čiji su aktivni sastojci preslabi da bi završili na listi zabranjenih Svetske antidoping agencije (VADA) i koji se obično izdaju bez recepta.
Međutim, doping nije jedina vrsta problema koji može da se javi prekomernim konzumiranjem tih lekova.
Lekari i stručnjaci za doping upozoravaju na dramatične posledice po zdravlje i pozivaju na osetljiviju upotrebu.
Vilhelm Bloh, sportski lekar, ukazao je da i pored Nadalovog slučaja postoje sportisti koji lekove uzimaju preventivno što može da izazove veliku opasnost.
„Osim u posebnim situacijama, kao što je Nadalov hronični bol, profesionalci često profilaktički uzimaju lekove. To je zloupotreba“, kaže sportski lekar Vilhelm Bloh sa Nemačkog sportskog univerziteta u Kelnu.
Stručnjak procenjuje da, u zavisnosti od sporta i kategorije, više od 50 odsto učesnika sada redovno uzima lekove protiv bolova.
Jednu od najneprijatnih situacija posle konzumiranja lekova imao je Ivan Klasnić, bivši hrvatski fudbaler, a tu priču trebalo bi da čuje Nadal.
„Bio sam toksično otrovan jer sam dobio lekove koje nisam smeo da pijem. Lekovi su mi uništili bubrege i doveli do tri translaplatacije“, ispričao je Klasnić.
Fudbaler se čak i sudio sa lekarima do 2020. godine.
Pored oštećenja bubrega, Vilhem Bloh pominje i „oštećenje jetre i krvnih sudova” kao moguće posledice dugotrajnog uzimanja lekova.
Lekovi takođe mogu uticati na proces zarastanja nakon povreda.
„Sposobnost tkiva da se regeneriše ponekad je ograničena“, objašnjava Bloh.
Spisak sportista koji koriste lekove protiv bolova može se nastaviti iza Nadala, Ibrahimovića i Tijaga.
Toni Kros, fudbaler Real Madrida, otkrio je prošle godine da je igrao šest meseci na tabletama protiv bolova zbog povrede.
Istraživanje Nacionalne antidoping agencije (Nada) u nemačkom profesionalnom fudbalu pokazalo je da je između sezona 2015/16 i 2019/2020 u proseku svaki treći sportista u muškoj i ženskoj diviziji uzimao lekove protiv bolova pre utakmica.
Ipak, rešenje problema se ne nazire jer se supstance koji lekovi sadrže uprkos zloupotrebi i dalje ne stavljaju da doping listu.
„To je beznadežna borba. Kada su u pitanju lekovi protiv bolova, vi ste u suštini nemoćni“, kaže stručnjak za doping i farmakolog Fric Zergel.
Umesto zabrane, nada pokušava da razgovara sa sportistima o razlozima i efektima zloupotrebe lekova protiv bolova i da im pokaže razumne alternative.
O Nadalovom slučaju pisao je i Oktavio Gomez Dantes, istraživač sa Nacionalnog instituta za javno zdravlje u Meksiku.
Gomez Dantes tvrdi da postoji mogućnost da su kod Nadala otkrivene nedozvoljene supstance ali da je ATP odlučio da prikrije slučaj.
„Godinama je optužen za doping i do danas nije mogao da se otarasi tih optužbi... ATP i ITF su odlučili da zaštite čoveka i ignorišu pozive na red u svom sportu“, piše u tekstu istraživač.
„Trebalo bi da se vidi da li nije koristio, kao i toliki drugi sportisti zabranjene supstance koje tradicionalni antidoping testovi nisu mogli da otkriju. Postoji i mogućnost da jeste, da su testovi otkrili njih, ali su ATP i ITF ignorisali“, tvrdi Gomez Dantes.
Posebnu pažnju istraživač skreće na Tonija Nadala, Rafinog strica, za koga veruje da ima moć kojom bi zataškao doping bivšeg broja jedan.
„Ne pomaže ni slava Tonija Nadala... Za druge, on je šef mafije koja ima ogroman uticaj u ATP-u. Mnogi misle da iz dubine srca Toni ne bi dopustio konzumiranje zabranjene supstance Rafi, ali da kada bi do toga došlo uradio bi sve i izršio pritisak da se to prikrije“, objasnio je Gomes Dantes.
Ovo je Nadalovo drugo najveće suočavanje sa komenatrima da je dopingovan.
Iako je često „na meti“, možda se i najviše spekulisalo pre Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru kada ga je prva kritikovala Roselin Bašlo, tadašnja ministarka sporta u Francukoj.
Ona je sedmomesečnu pauzu Nadala okarakterisala kao „izazvanu pozitivnim doping testom“.
I šest godina kasnije, nijedna tvrdnja nije dokazana, ali je neminovno da će Španac morati da nastavi da se suočava sa pritiskom.
Posledice su se i te kako videle posle Rolan Garosa kada je „kralj šljake“ uz pomoć štaka stigao u Barselonu.
Nadal je najavio i učešće na Vimbldonu, a posle dokaza da lekovi i injekcije koje konzumira mogu biti opasni po zdravlje nameće se pitanje da li vredi ugrozizi telo zarad još trofeja?
Rafa je očigledno postavio prioritet.