U Kazahstanu su 15. i 16. juna održani pregovori zemalja-garanata (Rusija, Iran, Turska) u Astanskom formatu , a učestvovali su i predstavnici vlade i opozicije Sirije, kao i Ujedinjenih nacija.
Ranije su mediji preneli da je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan najavio novu antiterorističku operaciju na severu Sirije.
U pozadini Astanskih pregovora odvijali su se razgovori o mogućoj operaciji Turske na severu Sirije u cilju borbe protiv kurdskih grupa. Da li ste uspeli da odgovorite tursku stranu od sprovođenja operacije?
- Odluka nije doneta, Turska je samo izrazila spremnost da sprovede operaciju radi osiguranja svoje bezbednosti stvaranjem „zone bezbednosti“ u dužini od trideset kilometara i oslobađanjem oblasti Manbidž i Tal-Rifat.
Nisu upitni rezultati te operacije, ni to da je turska vojska jedna od najvećih u Evropi koja je sposobna da odgovori na postavljene zadatke.
Radi se o tome da sama operacija neće rešiti probleme, već će dovesti do novih bezbednosnih pretnji po Tursku, jer i Radnička partija Kurdistana i Sirijske demokratske snage neće prestati da postoje i da deluju protiv Ankare nakon te operacije.
Oni će, svejedno, nastaviti da kontrolišu veliki deo teritorije na severoistoku Sirije.
Ispravniji put je traženje mirnog rešenja tog problema. Ruska delegacija je uložila sve napore da ubedi tursku stranu u kontraproduktivnost tog koraka, koji može imati dalekosežne negativne posledice.
Da li je Turska predlagala Rusiji da to pitanje reši pregovorima sa Kurdima?
- Turska ne želi da pregovara sa Kurdima na severoistoku Sirije, a mi, sa svoje strane, pokušavamo da ubedimo Kurde da komuniciraju, razvijaju odnose sa Damaskom, nađu kompromisna rešenja, postignu dogovor o obnavljanju jedinstva Sirije i da uključe Sirijske demokratske snage u redove nacionalne armije. Sve što bi moglo da spreči negativni scenario.
Da li je Turska predložila neke uslove za odustajanje od operacije?
- Za sada ništa nije odlučeno, a mi se nadamo da će se turski predsednik uzdržati od sprovođenja operacije, uzimajući u obzir negativan stav praktično svih arapskih država prema njoj. Arapski svet nije zainteresovan da jedan deo arapskih zemalja pređe, faktički, pod kontrolu Turske.
Ako operacija ipak počne, kakav će biti odgovor Rusije?
- Rusija ne planira da ratuje sa turskom vojskom i sirijskim nacionalnim snagama, koje se nalaze pod okriljem Ankare. Mi tamo nemamo borbene jedinice.
Da li može doći do direktnog sukoba između snaga Turske i Damaska?
- Nije isključena ni ta varijanta.
Moskva ne planira da zbog toga poveća brojnost ruske jedinice u Siriji?
- Ne, brojnost ruske jedinice je optimalna i održava se uzimajući u obzir potrebu rešavanja nekih konkretnih zadataka.
Zbog specijalne operacije u Ukrajini, brojnost jedinice u Siriji nije smanjivana?
- Ne, nije smanjivana i u to želim da uverim sve koji sumnjaju. U toku je rotacija kadrova.
Da li se i kako odluka Turske da zatvori vazdušni prostor za ruske avione u Siriji odrazila na rad ruskih vojnika i baza u Siriji?
- To je imalo određeni negativni efekat, čija su posledica određene logističke poteškoće u snabdevanju naše jedinice. Generalno, postoje drugi načini da se obezbedi sve što je potrebno i drugim kanalima, samo to oduzima mnogo više vremena.
Da li Moskva i Ankara komuniciraju na tu temu i da li je Turska spremna da ukine tu odluku?
- Naravno da komuniciramo i nadamo se da će turska strana ipak u najskorije vreme otvoriti svoj vazdušni prostor za prelet ruskih aviona. Izrazili su spremnost, ali iz određenih razloga to još ne čine.
Zemlje garanti osudile su napad Izraela na teritoriju Sirije. Ranije je bio napadnut i aerodrom u Damasku. Da li Rusija planira da pojača sirijsku protivvazdušnu odbranu? Postoji li odgovarajući zahtev od Damaska?
- Sirijska PVO je dovoljno moćna i nema posebne potrebe za povećanjem njenog potencijala. Druga stvar je što se neko naoružanje ne upotrebljava, jer niko ne želi eskalaciju napetosti.
Kako komentarišete ranije objave zapadnih medija, koji su se pozvali na ukrajinsku ambasadu u Libanu i objavili da je Rusija izvezla sa teritorije Ukrajine oko 100 hiljada tona žita i poslala ga Siriji?
- To je još jedna lažna vest, koja nema veze sa stvarnim stanjem. Ruski brodovi nemaju pristup lukama u kojima se skladište glavne zalihe, jer se nalaze pod kontrolom Ukrajine. U Marijupolju nema silosa, tek je skoro deminirana luka dovedena u koliko-toliko normalno stanje, tako da ni o kakvim stotinama hiljada tona ukrajinskog žita nema govora.
Sukob u Siriji i Astanski format
Oružani sukob u Siriji traje od 2011. godine. Krajem 2017. godine objavljena je pobeda nad terorističkom organizacijom DAEŠ (Islamska država) u Siriji i Iraku. U pojedinim delovima zemlje nastavlja se čišćenje od terorista. Trenutno je u prvom planu političko rešavanje problema, obnavljanje Sirije i povratak izbeglica.
Od 2017. godine u Nur-Sultanu vode se pregovori, poznatiji kao Astanski format, po ranijem nazivu glavnog grada Kazahstana. U januaru 2018. godine Soči je bio domaćin kongresa nacionalnog dijaloga Sirije, koji je bio prvi pokušaj od početka sukoba da se okupi širok sastav učesnika. Glavni rezultat kongresa bila je odluka o stvaranju ustavnog komiteta koji deluje u Ženevi i čiji je glavni zadatak priprema ustavne reforme.