„Evropska politička zajednica bi bila otvorena za evropske države koje dele zajednički skup demokratskih vrednosti, bez obzira na to da li su članovi Unije ili ne i bez obzira na njihov trenutni odnos sa Evropskom unijom: da li žele da joj se pridruže, napustili su je, ne planiraju pridružiti joj se, ili su sa njom povezani samo ekonomskim sporazumima“, navodi se u tekstu dokumenta u koji je Tanjug imao uvid.
Francuska u svom tzv. „non-pejperu“, podnetom kao nacrt za razmatranje i dalju raspravu, navodi da trenutno politika proširenja, zbog obimnih reformi i trajanja procesa, „ne nudi neophodan politički okvir za odgovor na hitne istorijske i geopolitičke potrebe“ nastale nakon početka sukoba u Ukrajini kao ni za „političko strukturisanje“ evropskog kontinenta.
Evropska politička zajednica nije alternativa članstvu u EU
„Evropska politička zajednica ne bi bila alternativa članstvu u EU i ne bi bila ni zamena za proces proširenja. Za evropske države koje žele da se pridruže Evropskoj uniji to bi omogućilo jačanje veza sa državama članicama EU pre pristupanja, kako politički tako i u pogledu učešća odlučivanjima u određenim politikama EU, uključujući postepenu integraciju u unutrašnje tržište EU“, navodi se u dokumentu.
Dodaje se da ovakva zajednica ne bi zamenila Savet Evrope, OEBS ili transatlantske odnose, ali da bi bila evropski forum koji bi okupio sve članove evropske porodice na ravnopravnoj osnovi i u duhu jedinstva evropskog kontinenta.
Francuska traži da se u „Evropi vrati osećaj zajedništva“ i ojačaju političke, ekonomske, kulturne i bezbednosne veze između budućih članica Evropske političke zajednice, što bi, prema tekstu dokumenta, bio način da se odgovori na zajedničke izazove na evropskom kontinentu poput pitanja spoljne i bezbednosne politike, klimatskih promena i snabdevanja energijom i drugim sirovinama, sigurnosti hrane, razvoju infrastrukture i međusobnom povezivanju, mobilnosti, migracijama, borbi protiv organizovani kriminala, kao i odnosima sa drugim geopolitičkim akterima.
Francuska ocenjuje da bi Evropska politička zajednica trebalo da ima oblik „lake pravne strukture“ koja ima kapacitet donošenja odluka uz poštovanje autonomije odlučivanja Evropske unije i svake od država koje čine Zajednicu, a da bi se lideri i ministri ovih zemalja sastajali nekoliko puta godišnje.
Podsetimo, francuski predsednik Emanuel Makron je ranije izjavio da proces pristupanja Uniji može da potraje više godina, čak i decenija zbog čega je pozvao na stvaranje Evropske političke zajednice koja bi mogla da obuhvati i Ukrajinu.
Potom je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel najavio je da će tokom junskog samita EU pokrenuti pitanje stvaranja Evropske političke zajednice za zemlje koje teže članstvu u Uniji — Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju, Zapadni Balkan, Tursku.