Prema podacima izvora agencije, koji su želeli da ostanu anonimni, kancelar je bio zabrinut da bi odluka o nacionalizaciji mogla da razljuti Putina i dovede do zaoštravanja situacije povodom izvoza ruskog gasa.
Ranije je PR služba kabineta ministra saopštila da je nemačka Vlada produžila upravljanje nad „Gasprom Nemačka Gmbh“ i obezbedi toj kompaniji kredit u cilju sprečavanja bankrota.
„Gasprom“ je prestao da upravlja kompanijom „Gasprom Nemačka“ krajem marta nakon saopštenja u medijima da su zvaničnici Evropske unije izvršili pretres u kancelarijama odeljenja u Nemačkoj u okviru istrage o ulozi kompanije u rastu cena gasa u Evropi.
Već 4. aprila, nemačke vlasti uspostavile su nad kompanijom „Gasprom Nemačka “ privremenu upravu, a u maju se kompanija našla na spisku recipročnih sankcija, koje je uvela ruska Vlada.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Kao odgovor na rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, zapadne zemlje počele su da uvode nove antiruske sankcije.
Evropska unija uvela je krajem maja i šesti paket sankcija protiv Rusije koji predviđa postepeno uvođenje embarga na uvoz „crnog zlata“ iz Rusije. Zabrana će se odnositi samo na isporuke morem, a nafta koja se isporučuje naftovodom „Družba“ ne podleže ograničenjima. Šesti paket evropskih sankcija takođe predviđa isključenje „Zberbanke“, „Rosseljhozbanke“ i „Moskovske kreditne banke“ iz SVIFT-a.