Prema njegovim rečima, još postoji mogućnost da se „u razumnom roku“ savladaju „zakonita strahovanja“ Ankare od terorizma i prodaje oružja.
„Ranije nismo imali osnova da pretpostavimo da ćemo imati bilo kakve probleme. Strahovanja Turske nisu nova. Turska je važan saveznik, a kada saveznik postavlja pitanja o bezbednosti, dužni smo da ih rešavamo“, rekao je Stoltenberg za Fajnenšel Tajms i dodao da je njegov cilj da Švedska i Finska postanu članice NATO-a što je pre moguće, ali da nema krajnjeg roka za rešavanje tog pitanja uoči samita NATO-a krajem juna.
Stoltenberg je pozitivno ocenio to što je premijerka Švedske Magdalena Anderson izrazila „spremnost Švedske da otkloni zabrinutost Turske“ unošenjem izmena u antiterorističke zakone i predlogom da se uprosti prodaja oružja Ankari.
Finska i Švedska su zbog događaja u Ukrajini 18. maja predale generalnom sekretaru NATO-a zahteve za stupanje u Alijansu. Turska je blokirala početak razmatranja tih prijava jer, kako je naveo turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, Ankara ne može da kaže „da“ članstvu Finske i Švedske u NATO-u dok se ne uveri kakve su njihove veze s predstavnicima Radničke partije Kurdistana.