Premda nadležni u Hrvatskoj uveravaju da nema straha i da cene zbog evra neće rasti u prvoj godini više od 0,2 do 0,4 odsto prema iskustvima drugih zemalja, potrošači su zabrinuti da bi uvođenje evropske valute moglo da im dodatno poveća troškove života, piše Slobodna Dalmacija.
Prelazak sa kune na evro
Hrvatska je napravila zakon o evru čiji start čeka službeni datum ulaska u evrozonu. Očekuje se da će to biti prvi dan iduće godine i da će kurs konverzije biti 7,53450 kuna za jedan evro. Tim zakonom zabranjeno je neopravdano podizanje cena. Međutim, ta zabrana je načelna, ali ne postoje kaznene odredbe. Jedino mogu da budu kažnjeni oni koji od 5. septembra ove godine, kada počinje dvojno iskazivanje cena, istaknu pogrešno obračunatu cenu u evrima ili ne istaknuti kurs konverzije u evrima, piše hrvatski list.
Za takav prekršaj kao što su pogrešno obračunate i zaokružene cene ili neisticanja kursa, kazna iznosi od 20.000 do 100.000 kuna, odnosno od 2.650 do 13.270 evra.
Međutim, da bi bili kažnjeni oni koji neopravdano podižu cene, neko bi morao da izračuna koliko bi tačno morale da iznose cene svakog proizvoda i usluga, a državna regulacija cena odavno ne postoji, a čak i da jeste, u vreme socijalizma, ni cenama ni inflaciji se nije moglo stati na kraj.
Poštenje jedina zaštita od lova u mutnom
Zaštita od skoka cena zbog prelaska na evro u najvećoj meri trebalo bi da bude poštenje. Hrvatski premijer Andrej Plenković očekuje da svi akteri u društvu budu vođeni načelom poštenog prelaska na evro, pri čemu ističe da monitoring udruženja za zaštitu potrošača, ministarstva privrede, udruženja poslodavaca, privredne komore i medija treba da da bude detaljan, precizan i oštar kako u periodu zamene kune evrom ne bi došlo do neopravdanog povećavanja cena.
Plenković naglašava kako svi moraju da prate da nema lovaca u mutnom, a ako ih ima, onda ih treba javno prozvati i imenovati.
Zakon o evru omogućava udruženjima potrošača da objave imena nepoštenih koji neopravdano povećaju cene ili ih nepropisno iskazuju. Postojaće i etički kodeks u koji će se priključivati preduzetnici i dobijati oznake da ga poštuju kodeks, zatim aplikacije u koje će građanin moći da upisuje pozitivne i negativne kritike na adrese onih koji budu neopravdano podizali cene, a moći će i da ih prijave nadležnima...
Rast cena nema ko da proveri
Te odredbe mogu da se odnose na nekoga ko je pogrešno obračunao cene u evrima. Ali, ne i na one koji prvo podignu cenu u kunama, pa je onda ispravno obračunaju u evrima, navodi Slobodna Dalmacija i objašnjava da će oni moći da podižu cene od septembra do uvođenja evra kako žele, samo što će od septembra morati da ih iskažu i u evrima.
„Ko će u ovim uslovima divljanja cene i inflacije koja je na rekordnim nivoima, moći da kaže da li je to opravdano ili neopravdano podizanje cena premda svi znamo da ima i jednog i drugog? Jedini koji bi to možda mogli da učine su oni koji imaju svakodnevni stalni uvid u sve cene u zemlji, a to su poreznici, kojima od 0 do 24 stiže svaki fiskalizovani račun. Oni bi mogli da analiziraju koliko neko podiže cene i koliko mu kolege to rade često. Ali, sve je to na klimavim nogama u tržišnoj privredi“, konstatuje Slobodna Dalmacija.
Hrvatski list objašnjava kako nije poznato da su poreznici češljali neopravdano podizanje cena od prvog aprila, kada je hrvatska vlada spustila PDV na najniži nivo do sada od pet odsto na sveže meso, ribu, jaja, voće, povrće, jestiva ulja i masti, maslac i margarin. Neki su trgovci bili objavljivali da će i pre prvog aprila spuštati cene, drugi da će to učiniti od aprila, ali ubrzo su svi utihnuli i cene su opet porasle.
„I službena statistika kaže da su u aprilu, kada su neki prehrambeni proizvodi dobili nikad nižu stopu PDV-a od pet posto, cene tih istih proizvoda bile značajno više. Nisu pojeftinili ni za mrvicu. Ulje je u aprilu, kada mu je stopa PDV-a pala s 13 na pet odsto, poskupelo 51 odsto na godišnjem nivou, jaja i maslac skuplji su bili 13 odsto, teletina i govedina 18 odsto, riba 10 odsto, a više od šest odsto poskupelo je voće i povrće“, navodi hrvatski list i zaključuje „što se cena tiče, možda se u poštenje možete uzdati u Švajcarskoj, ali u Hrvatskoj se ne možete ni u kazne pouzdati“.