"Ovo su opravdane zabrinutosti. Ovde se radi o terorizmu, o izvozu oružja", rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa finskim predsednikom Saulijem Ninistom, prenose agencije.
Kako je rekao generalni sekretar NATO-a, moramo da zapamtimo i razumemo da nijedan saveznik NATO-a nije pretrpeo više terorističkih napada od Turske.
Stoltenberg i Ninisto su rekli da će se razgovori sa Turskom nastaviti, ali nisu dali naznake napretka u pregovorima.
"Samit u Madridu nikada nije bio krajnji rok", rekao je Stoltenberg, misleći na sastanak NATO-a u Madridu krajem juna.
Poručio je da je Turska ključni saveznik za Alijansu zbog svoje strateške lokacije na Crnom moru između Evrope i Bliskog istoka.
Švedska i Finska podnele su zahtev za pridruživanje zapadnom odbrambenom savezu prošlog meseca, a kao odgovor na sukob u Ukrajini.
Obe zemlje su naišle na protivljenje Turske, koja ih je optužila da podržavaju i daju utočište kurdskim militantima i drugim grupama koje smatra teroristima.
Predsednik Finske: Teško nam je da razumemo zabrinutost Turske
Finski pristup i akcije u borbi protiv terorizma u potpunosti se poklapaju sa generalnom linijom drugih zemalja NATO-a, i Helsinkiju je teško da razume zašto su Finci izazvali posebnu zabrinutost Turske, izjavio je predsednik te zemlje Sauli Ninisto.
"Želeo bih da istaknem da ne vidim nikakvo ozbiljno neslaganje oko toga kako se Finska ponaša po pitanju terorizma. Stoga nam je teško da razumemo zašto izazivamo posebnu zabrinutost u Turskoj", rekao je Ninisto.
Napomenuo je da NATO podržava pregovore, kao i da će se u bliskoj budućnosti održati novi sastanci predstavnika Švedske, Finske i Turske.
Kako je rekao Ninisto, Finska je dala što je moguće više informacija o trenutnoj borbi protiv terorizma.
"Iznenađeni smo stavom Turske. U međunarodnoj politici morate ozbiljno da shvatite ono što kaže druga strana, a mi ozbiljno shvatamo mišljenje Turske. Nadajmo se da možemo da pronađemo rešenje koje će zadovoljiti sve strane", poručio je finski lider, preneo je Tanjug.