Poslednji u nizu takvih komentara izrekao je bivši pukovnik turske vojske i stručnjak za terorizam Koškun Bašbug, koji je grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa uporedio sa Vladimirom Zelenskim, a Grčku sa Radničkom partijom Kurdistana, koju Ankara smatra terorističkom organizacijom i čijeg lidera Abdulaha Odžalana drži u strogom zatvoru.
Bašbug smatra da SAD, kako je rekao, u Siriji „izvodi razne igre“ i da za to, kao piona, koristi Grčku koja bi trebalo da u predvečerje nove turske ofanzive protiv kurdskih snaga u Siriji izvrši pritisak na Tursku. Micotakis je novi Zelenski, a Grčka je nova Radnička partija Kurdistana, tvrdi Bašbug.
Logika nalaže Americi da Turskoj pravi probleme
Ovakve izjave dolaze nakon što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan optužio Vašington da su novoizgrađene američke baze u Grčkoj uperene protiv Turske i pošto je, tokom jedne od najvećih ovogodišnjih vojnih vežbi turske armije oštro upozorio Grčku da ne militarizuje ostrva u neposrednoj blizini turskih egejskih obala.
Sve ovo govori da Turska i Grčka ulaze u novu fazu konfrontacije, smatra politikolog Dušan Proroković.
„Svojim potezima, Grčka može eventualno da veže deo turskih snaga da ostanu posvećene nadzoru i kontroli graničnog pojasa ka Grčkoj i samim tim da ne učestvuju u operacijama u Siriji. Ali, politički pritisak na Erdogana je mnogo gori nego vojni. Sumnjam da može da dođe do rata između Turske i Grčke. Sigurno je da tu Amerikanci imaju umešane prste“, smatra Proroković.
Američki stav prema Turskoj dramatično se menjao još od prvog mandata Baraka Obame – Turska sada svakako predstavlja deo problema za Vašington – Ankara je jedina članica NATO-a koja nije uvela sankcije Rusiji i neutralno se postavlja u pogledu ukrajinske krize. Uz to, Redžep Tajip Erdogan blokirao je brz ulazak Švedske i Finske u Severnoatlantsku alijansu, podseća Proroković.
„Tako da logika nalaže da Amerikanci moraju da prave političke probleme Turskoj kako bi olabavili stav Ankare, kako bi imali argumentaciju za buduće pregovore i oko Ukrajine, i oko Švedske i Finske“, smatra Proroković.
Erdoganova retorika za unutrašnju upotrebu
Dugogodišnji dopisnik agencije Tanjug iz Turske, Vojislav Lalić, napominje da je Erdogan frustriran odnosom SAD prema njegovoj zemlji – Turska se već godinama nalazi pod sankcijama Vašingtona i ne može da kupi avione F16, a dodatnom zatezanju odnosa doprinela je i poseta grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa Vašingtonu, kada je, govoreći u Kongresu, pozvao Vašington da ne prodaje ove avione Turskoj.
Uz to, Erdogan se, osim u prolazu na međunarodnim konferencijama godinama nije sreo sa američkim predsednikom, a svi su izgledi da do susreta neće doći ni do kraja mandata Džozefa Bajdena.
Takođe, prema Lalićevim rečima Erdoganovo ponašanje nosi u unutrašnjepolitičku poruku.
„Turska se nalazi pred predsedničkim i parlamentarnim izborima, koji bi trebalo da se održe za manje od godinu dana. Opozicija traži vanredne izbore, ali Erdogan to odbacuje jer je svestan da bi u ovoj situaciji pretrpeo poraz. U svakom slučaju on će se u junu naći na najvećem mogućem ispitu otkako je započeo političku karijeru jer se Turska suočava sa teškom ekonomskom krizom kakva se ne pamti poslednjih decenija. Inflacija je 73 odsto, nezaposlenost je ogromna, tako da su njegove šanse ovog puta dosta umanjene“, kaže Lalić.
Iako su članice NATO-a, Turska i Grčka po mnogo pitanja ne mogu da nađu zajednički jezik – ne mogu da se dogovore oko razgraničenja oko egejskih ostrva i vazdušnog prostora nad njima; takođe ne mogu da se dogovore oko podvodnog kontinentalnog pojasa, a već pola veka otvoreno je i kiparsko pitanje u kome dve strane imaju potpuno oprečne stavove.
Odnosi između Atine i Ankare još više su se pogoršali kada su pre nekoliko godina u istočnom Mediteranu otkrivena velika podvodna nalazišta nafte i gasa, a sada su zakomplikovani optužbama da Grčka militarizuje ostrva u neposrednoj blizini turske obale, koja bi trebalo da budu demilitarizovana po međunarodnim ugovorima.