Pomoćnik generalnog sekretara NATO-a Kamil Gran u intervjuu za švajcarsku televiziju izjavio je da Alijansa ne daje Rusiji garancije da neće raspoređivati nuklearno oružje u Švedskoj i Finskoj ukoliko postanu njene članice. Prema njegovim rečima, svaka država ima slobodu u nuklearnoj sferi da primi ili ne primi oružje i da svaka zemlja-članica NATO o pitanju nuklearnog oružja odlučuje „suvereno“.
Rusija neće sedeti skrštenih ruku
Kako kaže za Sputnjik vodeći istraživač za bezbednosne studije Ruske akademije nauka i vojni ekspert Konstantin Blohin, ulazak Ševedke i Finske u Alijansu, predstavlja i direktno otvaranje dodatnog fronta protiv Rusije. „Naša druga prestonica Sankt Peterburg se prva može naći pod udarom. Ovaj grad je Finskoj nadohvat ruke. Vreme leta rakete bilo bi mizerno malo. Ako bi oružje razmestili, na primer, na teritoriji Nemačke, to je onda sasvim druga priča“, konstatuje sagovornik.
Ruski vojni ekspert i pukovnik u penziji Viktor Baranec napominje da SAD u Evropi drže nuklearno oružje u pet baza. „Ako ga razmeste i na teritorijama ovih država, onda će imati ukupno sedam. Ovo predstavlja direktnu pretnju Rusiji. NATO nikada nije bio toliko blizu naših granica“, objašnjava ekspert.
Rusija, prema rečima Blohina, neće sedeti skrštenih ruku. „Ako Zapad rasporedi rakete srednjeg i kraćeg dometa u blizini njenih granica, ruska država će reagovati analogno. Slične rakete će se rasporediti i Rusija. One će biti usmerene na zapadne zemlje. Svakako ćemo kontrolisati i pratiti kakva će se vojna infrastruktura pojaviti u Finskoj i Švedskoj“, naglašava Blohin.
Novi front NATO prema Rusiji - Švedska i Finska
Ruski politikolog Sergej Naumov ocenjuje da bi moguće razmeštanje nuklearnog oružja NATO u Švedskoj i Finskoj moglo da izazove tešku geopolitičku krizu sa nepredvidivim posledicama.
„Amerika nikada ne bi dozvolila da se nuklearno oružje rasporedi u blizini njenih granica. Ovo bi dovelo do Trećeg svetskog rata. Setimo se Kubanske raketne krize. Zbog toga, reči pomoćnika generalnog sekretara Alijanse izazivaju uznemirenost, pre svega za Švedsku i Finsku koje će same sebe izložiti riziku“, objašnjava stručnjak.
Isto mišljenje deli i bivši predsednik Saveta ministara Luganske Narodne Republike, politikolog Marat Baširov. Prema njegovim rečima, raspoređivanje nuklearnog oružja na teritorijama ovih zemalja, predstavlja, pre svega pretnju za Švedsku i Finsku. „U Rusiji će biti razmešteni raketni bataljoni koji će biti usmereni na ove države ili će to biti nuklearno ouržje na ruskim brodovima i podmornicama“, kaže Baširov
Podsetimo, Finska i Švedska su zbog specijalne operacije u Ukrajini 18. maja predale generalnom sekretaru NATO-a zahtev za ulazak u Alijansu.