Rad savet je obustavljen 3. marta zbog događaja u Ukrajini. Kanada, Danska, Finska, Island, Norveška, Švedska i SAD juče su objavile da nameravaju da obnove rad saveta u ograničenom režimu – u okviru projekata koji ne predviđaju učešće Rusije.
„Ovakav korak ne može a da ne izazove zabrinutost ne samo Rusije kao aktuelnog predsedavajućeg saveta, nego i cele međunarodne zajednice, zainteresovane za dalji održivi razvoj tog regiona. Konstatujemo da ovaj jedinstveni format međudržavne saradnje nastavlja sa politizacijom“,istakao je Antonov.
Diplomata je naglasio da su odluke u okviru Arktičkog saveta, a bez učešća Rusije nelegitimne i krše princip konsenzusa, propisan njegovim osnivačkim dokumentima.
Ranije je ambasador za posebne naloge Ministarstva spoljnih poslova Rusije, predsednik Komiteta visokih zvaničnika Arktičkog saveta Nikolaj Korčunov upozorio da će pauza u radu Arktičkog saveta dovesti do porasta bezbednosnih rizika u regionu. Prema njegovim rečima, „brzo obnavljanje rada Arktičkog saveta u punom formatu, nesumnjivo, odgovara interesima ne samo arktičkih država, već i međunarodne zajednice uopšte“.
Arktički savet je osnovan 1996. godine na inicijativu Kanade u cilju saradnje u oblasti očuvanja životne sredine i obezbeđenja održivog razvoja polarnih regiona. U njegov sastav, pored Kanade, ulazi još sedam arktičkih država: Rusija, SAD, Danska, Island, Norveška, Finska i Švedska.