Sićušna plastika, manja od zrna pirinča, ranije je otkrivena u antarktičkom morskom ledu i na površini vode, ali je prvi put sada pronađena u svežim snežnim padavinama, piše Gardijan.
Rezultati istraživanja, koje je sproveo doktorant Univerziteta u Kenterberiju Aleks Ejvs, pod mentorstvom doktora nauka Laure Revel, objavljeno je u naučnom časopisu „Kriosfera“.
Mikroplastika sada kontaminira celu planetu, od vrha Mont Everesta do dubokih voda okeana.
Ejvs je sakupio uzorke snega sa Rosove ledene ploče na Antarktiku krajem 2019. kako bi utvrdio da li se mikroplastika iz atmosfere penela na sneg.
„Bili smo optimistični da nećemo pronaći mikroplastiku na tako netaknutoj i udaljenoj lokaciji“, izjavila je Revel. Ali te nade su razvejane pošto su čestice plastike otkrivene u u svakom od 19 uzoraka sa Rosove ledene poloče.
Ejvs kaže da nalaženje mikroplastike u svežem snegu na Antarktiku naglašava obim plastičnog zagađenja čak i u najudaljenijem regionima sveta. On je pronašao u proseku 29 mikroplastičnih čestica po litru otopljenog snega, što je više od koncentracija u morskoj vodi koje su ranije otkrivene u okolnom Rosovom moru i u antarktičkom morskom ledu.
Jedna prošlogodišnja studija je pokazala da mikroplastika u atmosferi „kruži širom sveta" i da je ljudi nesvesno unose u organizam putem hrane i udisanja vazduha, pri čemu te čestice oštećuju ljudske ćelije.
U uzorcima uzetim u neposrednoj blizini naučnih baza na ostrvu Ros, u bazi Skot i stanici Mek Murdo pronađeno je 13 različitih vrsta plastike, a najčešće ostaci PET plastike koja se obično koristi za pravljenje flaša za bezalkoholna pića i odeće.
Prema jednom od atmosferskih scenarija te čestice su možda putovale hiljadama kilometara kroz vazduh, ali je podjednako verovatno da je prisustvo ljudi na Antarktiku ostavilo mikroplastični „otisak“, rekla je Laura Revel.