Srbija će uskoro dobiti prvu Vodoničnu strategiju koja treba da pokrene upotrebu vodonika kao novog, ekološkog energenta, a kako bi naša zemlja uhvatila korak sa svetom u vodoničnoj tranziciji, naučnici Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ razvijaju inovativne materijale za proizvodnju i skladištenje vodonika i tankere za smeštaj tog elementa u čvrstom stanju.
Automobil na čvrsti vodonik iz Srbije
U Institutu „Vinča“, koji je učestvovao u izradi Vodonične strategije, planiraju da sa Mašinskim fakultetom razviju i automobil na čvrsti vodonik.
Prepoznajući da Srbija ima značajan vodonični potencijal, u Institutu je 2018. godine osnovan Centar izuzetnih vrednosti za vodoničnu energetiku i obnovljive izvore energije, koji okuplja više od 20 naučnika angažovanih na projektima vezanim za vodoničnu energetiku.
Istraživači su razvili tank za skladištenje vodonika u čvrstom stanju, a prema rečima rukovodioca Centra Jasmine Grbović Novaković reč je o „pilot postrojenju“ i delu rešenja koje bi moglo da se primeni u automobilu na vodonik, koji se smatra „gorivom budućnosti“.
„Ideja je da zajedno sa Mašinskim fakultetom napravimo automobil na čvrsti, odnosno, hidridni vodonik. Za to su potrebni i vreme i novac, ali nadam se da ćemo za nekoliko godina uspeti u tome. Za sada je to prepoznato kao potreba, a verujemo da će mnogo brže ići u tom pravcu nakon usvajanja Strategije vodonične energetike“, kaže dr Grbović Novaković.
Govoreći o značaju tog dokumenta, koji je Institut zajedno sa Mašinskim fakultetom, a u organizaciji Privredne komore Srbije, izradio kao deo nove Strategije razvoja energetike, Grbović Novaković ističe da se u Srbiji konačno shvatilo da je energija trenutno najbitnija i da je prepoznata potreba za oslobađanjem zavisnosti od fosilnih goriva.
Grbović Novaković dodaje da je u planu pilot projekat izgradnje stanica za korišćenje i skladištenje zelenog vodonika, odnosno vodonika koje je proizveden iz vetrogeneratora.
„Srbija ima veliki potencijal za razvoj vodoničnih tehnologija i strategija je to prepoznala kao osnovu. Bez obzira što vodonik ima bezbroj boja, Evropa traži zeleni vodonik“, kaže dr Grbović Novaković.
Razvoj novih tehnologija
Direktorka Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ prof. dr Snežana Pajović ističe da je, kada je reč o vodoničnoj energetici, napravljen važan pomak u Strategiji energetike Srbije koja, kako kaže, predstavlja tranziciju energetike u našoj zemlji.
„Do sada se strategija uglavnom zasnivala na proizvodnji i korišćenju uglja, a sada se sa društva baziranog na karbonu ide ka dekarbonizaciji u industriji i energetici i prelazi na tzv. zeleni vodonik što donosi ekonomski benefit za državu, a istovremeno se čuva životna okolina i nema zagađivanja“, kaže dr Pajović.
Ona ističe da je razvoj novih tehnologija za proizvodnju vodonika i njegovo korišćenje od presudnog značaja za novu Strategiju energetike, te da je naučna politika Instituta da se osniva što više centara izuzetnih vrednosti koji će obezbediti optimalne uslove za mlade istraživače.
Skladištenje vodonika
U Centru se, pre svega, istražuju materijali za skladištenje vodonika na bazi magnezijum-hidrida koji se, kako objašnjava viši naučni saradnik dr Igor Milanović, hemijski modifikuju i ispituju im se osobine za skladištenje vodonika.
Vodonik sa kiseonikom proizvodi električnu energiju u gorivnim ćelijama i odatle se dobijaju električna energija i voda kao pogon za električna vozila, objašnjava on.
„To se sve više koristi. Svaki veći proizvođač automobila ima bar jedan prototip ili više automobila na vodonik, koji su odavno komercijalno dostupni u Japanu, ali sve više i u Evropi i SAD“, navodi dr Milanović.
Naučnici u „Vinči“ razvijaju i rezervoare za skladištenje vodonika koji bi bili bezbedniji za upotrebu, a u kojima bi se vodonik koristio u čvrstom stanju.
„To znači da vodonik iz gasnog stanja, kojim se puni automobil, odmah prelazi u čvrsto stanje. To bi bilo bezbednije, čak i tokom havarije vozila ne bi došlo do eksplozije“, objašnjava naučni saradnik dr Sanja Milošević Govedarović.
Kako kaže, u svetu se takvi rezervoari još uvek ne primenjuju zbog brzine oslobađanja vodonika, odnosno, dostizanja velikih brzina automobila.
„Automobil se brže kreće ako se vodonik koristi u gasnom stanju, ali ovo bi bilo bezbednije. Nadamo se da će zbog praktičnosti i cene doći na red i proizvodnja takvih rezervoara“, kaže dr Milošević Govedarović.
Proizvodnja vodonika
Naučnici Centra bavi se i razvojem materijala za proizvodnju vodonika, a istraživač Jelena Rmuš, u saradnji sa kolegama sa Univerziteta u Novoj Gorici, ispituje elektrolitičko i fotolitičko izdvajanje vodonika na različitim materijalima.
„Ispitujemo različite heterostrukture koje se sastoje iz disulfida i različitih topoloških izolatora da bismo dobili što bolje materijale za što efikasnije izdvajanje vodonika, a sa što manjim utroškom energije i drugih sredstava“, objašnjava Rmuš, piše Tanjug.