„Očekuje se da će inflacija dostići svoj pik okvirno sredinom 2022. godine, a zatim će se postepeno smanjivati uporedo sa usporavanjem globalnog rasta, pomeranjem potražnje sa roba na usluge, regulisanjam lanaca isporuke i smanjenjem cena sirovina, uključujući energetiku“, ističe se u izveštaju.
Svetska banka naglašava da je globalni rast bruto domaćeg proizvoda naglo usporen od početka godine i verovatno će ostati ispod proseka iz 2010. g. Istovremeno, postoji rizik da inflacija potraje duže nego što je očekivano zbog globalnih problema sa isporukama.
„Ovi događaji izazivaju bojazan od stagflacije, perioda kako slabog rasta, tako i povećane inflacije, slične onoj koja se dogodila 1970. godina“, navodi se u izveštaju.
Prema informacijama, stručnjaci se, međutim, ne slažu u mišljenjima povodom toga koliko je tekuća situacija slična onoj iz 1970. godina. Neki eksperti pretpostavljaju da bi iskustvo borbe protiv inflacije, stečeno od 80-ih godina prošlog veka, trebalo da pomogne u sprečavanju stagflacije.
U izveštaju SB se još ističe da je 1973. godine inflacija skočila do 10,3 odsto, kada se dogodio i skok cena nafte. Inflacija je ostala visoka sve do recesije 1982. godine.
Inače, stagflacija je stanje privrede koje karakteriše opšti skok cena (inflacija) uz pad proizvodnje (stagnacija), odakle i dolazi naziv ove pojave.