Tačnije, važan momenat po crveno-bele bio je povratak Dejana Radonjića u klub krajem 2020. godine, što je bila samo podloga za uspešno pravljenje tima na leto.
Tim su napustili Marko Jagodić-Kuridža, Džordan Lojd, Lendri Niko, Kori Volden, Lengston Hol, Aleksa Radanov i Duop Rit. A Radonjić je krenuo sa idejom da dovede igrače koji su ili igrali u Crvenoj zvezdi (pod njegovim vođstvom) ili igrače koji jako dobro poznaju sistem crveno-belih.
Tako je u tim stigao Luka Mitrović koji je već igrao kod Radonjića i bivši je kapiten tima. Zatim Nikola Ivanović (poznaje dobro zemljaka Radonjića, igra dugo u ABA ligi).
Zvezda je potom zadržala Ognjena Dobrića i dala mu novi ugovor (on sve vratio tako što je izborio MVP nagradu).
Crveno-beli su nastavili sa dovođenjem poznatih imena, a najvažnije bilo je naravno u liku Nikole Kalinića, ne samo najboljeg pojedinca, nego kasnije i lidera i nekoga ko je takođe sarađivao sa Radonjićem.
Crnogorski stručnjak otišao je i korak dalje pa je i među strancima tražio poznata lica. Tako je uloga plejmejkera poverena Nejtu Voltersu, bivšem vojniku crveno-belih, a ispod koša je stigao Majk Cirbes, takođe neko ko je igrao kod Radonjića.
Jedina tri igrača koje je Zvezda trebalo da uigrava bili su Ostin Holins i Eron Vajt, dok Stefan Marković, iako nikada nije igrao za crveno-bele, zna dobro šta je Zvezda, ali i šta je odbrana, što je kod Radonjića možda i najvažniji faktor.
I to se i videlo, Holinsu je bilo potrebno dosta vremena da se uhoda, u jednom momentu mu se klimalo mesto u timu, ali je igrao kasnije sve bolje, što se za Arona Vajta ne može reći. I upravo se tu vidi koliko je teško uigrati nove jedinke.
Sa druge strane, Partizan je letos doveo novog trenera u vidu Željka Obradovića, formiran je novi stručni štab, a potom su crno-beli potpisali čak jedanaestoricu igrača!
Trebalo je to sve uigrati... Naravno, Obradović je to i uradio, ekipa je u finalu igrala značajno bolju košarku nego tokom sezone ABA lige, ali možda je upravo to uticalo na konačni ishod jer je Zvezda imala prvo mesto na kraju ligaškog dela i samim tim i prednost domaćeg terena.
Obradović je zajedno sa Zoranom Savićem, doveo Lesora, Mura, Pantera, Avramovića, Ledeja, Kuruca, Vukčevića, Smailagića, Madara, Koprivicu i Glasa!
Potpuno novi tim. Naspram Zvezde u kojoj su se svi poznavali, mnogi i igrali zajedno. Ogromna je to bila startna prednost Zvezde u odnosu na Partizan.
„Žao mi je igrača, doveli smo seriju u pet utakmica protiv ekipe koja ima veliko iskustvo. Nemam nikakvu zamerku na želju igrača. Partizan je napredovao od početka sezone, to je evidentno", rekao je Obradović i ukazao na bitan detalj.
Ne samo da je Zvezda dovela na leto igrače koji se dobro međusobno poznaju, već su ti igrači i mnogo iskusniji i prekaljeniji od mladog Partizanovog tima koji je od iskusnih kajli imao Kevina Pantera, Radeta Zagorca, Nemanju Dangubića i Zeka Ledeja. Od čega Dangubić nije igrao u više od polovine sezone.
Sa druge strane, našli su se preiskusni igrači, među kojima prednjači Nikola Kalinić. Zanimljivo je da su upravo trojke Kalinića, Markovića i Voltersa presudile finalnu seriju. A radi se o igračima koji su u karijeri prebacili preko pleća mnogo toga.
Partizan je imao značajno manje takvih košarkaša na raspolaganju. Možda ga je to i koštalo titule.
Uz vreme potrebno za uigravanje potpuno novog tima. Ali, možda će Partizan na duže staze osetiti dobrobit ovakvog poslovanja i filozofije.