„Kompanije koje su ušle na domaće tržište kao što su ‘Hjundai Motor’, ‘Lotte’, ‘SJ’ i druge, uopšte ne razmišljaju o odlasku. Naprotiv, želele bi da otkupe američke ili japanske kompanije koje odlaze sa tržišta. Ali, izgleda da se malo osvrću na reakciju Zapada. Mi bismo takođe hteli da zajedno sa ruskim partnerima otkupimo japanske energetske kompanije na Sahalinu i u drugim mestima, kako bismo ih transformisali u kompanije proizvođače zelene energije, na primer, vodonika“, saopštio je Kim Jun Sik, koji upravlja kompanijom „Šindong Enerkom“.
Prema rečima počasnog predsednika FNE, njegova kompanija je jedina iz Južne Koreje koja je u ovom momentu potvrdila svoje učešće na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu. Istovremeno, ocenjuje on, većina prijavljenih kompanija su američke firme. To, kako kaže, pokazuje da su preduzetnici predvideli političke promene i da su „uvereni da će se jednom trgovinsko-ekonomska saradnja normalizovati“.
On smatra da kriza u Ukrajini neće još dugo trajati.
„Granica će proći kroz teritorije koje trenutno kontroliše Rusija i na tome će se kriza završiti. Zato je trenutno stanje trgovine sa Južnom Korejom ne može postati ‘nova norma’ i u slučaju rešavanja pitanja sa načinom plaćanja isporuka, bilateralna trgovina će u svakom slučaju nastaviti da raste“, istakao je Kim Jun Sik.
Prema podacima južnokorejske carinske službe, izvoz iz Južne Koreje u Rusiju u aprilu je opao za 71 odsto u poređenju sa aprilom prošle godine. U martu je pad iznosio 56 odsto. Istovremeno, uvoz ruskih proizvoda u Koreju, čiju osnovu čine mineralne sirovine, zadržao je rast, povećavši se za 44 odsto u martu i 8 odsto u aprilu. Robna razmena između zemalja je u prva četiri meseca iznosila 9,3 milijardi dolara, što je za 24 odsto više od prošlogodišnjih pokazatelja.
Obim bilateralne trgovine Rusije i Južne Koreje dostigao je rekordnu cifru 2021. godine, premašivši 27 milijardi dolara.
Zapadne sankcije Rusiji
Nakon početka specijalne operacije u Rusiji, Zapad je pojačao sankcioni pritisak na Moskvu. U Evropi su sve glasniji pozivi na smanjenje zavisnosti or ruskih energetskih resursa.
Prema rečima zamenika premijera Rusije Aleksandra Novaka, embargo će najpre pogoditi evropske potrošače: cene već rastu, a nije isključen veliki deficit naftnih produkata u EU. On je ocenio da što se tiče domaće naftne industrije, potrebno je rekonfigurisati transportno-logističke lance, ali će na kraju tržište biti izbalansirano.
Kako je isticao ruski lider Vladimir Putin, politika obuzdavanja i slabljenja Rusije je dugoročna strategija neprijateljskih zemalja, a glavni cilj Sjedinjenih Američkih Država i Evrope je da unište živote miliona ljudi.