Međutim, eksperimenti i naučna istraživanja govore da nikako ne treba proterati olovke iz dečjih i života odraslih.
Prednosti pisanja u odnosu na kucanje
Prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije i načelnik neurologije na VMA govori godinama da pisanje ne podstiče samo motoriku i pokret, nego stvara povezanost između onoga šta i kako pišemo.
Raičević je za „Radio 202“ ukazao da ni jednu aktivnost, pa ni pisanje, ne treba ograničavati samo na jedan obrazac, već treba da koristima sve koje su nam na raspolaganju.
„Rukopis je i ogledalo našeg unutrašnjeg života, a ima i forenzički značaj“, rekao je Raičević.
Uticaj pisanja na pamćenje
I pre nekoliko godina i danas, prof. dr Miloš Bajčetić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu ukazuje da je i te kako moguće govoriti o uticaju pisanja na pamćenje.
Podseća na jedan od važnih eksperimenata u kojem su studenti na jednom predavanju bili podeljeni u dve grupe, pri čemu je jednoj sugerisano da „hvata“ beleške uz pomoć laptopa, a drugoj uz pomoć olovke i sveske.
„Posle izvesnog vremena su ih testirali i grupa koja je pisala olovkom je pokazala bolje rezultate, jer kad kucamo možemo mnogo više da zapišemo, ali kad pišemo olovkom — prinuđeni smo da bolje i više slušamo, da razdvojimo bitne od nebitnih informacija“, kazao je prof. dr Bajčetić.
Kad govorimo o pisanju, neminovno se nameće i pitanje fokusirane pažnje.
Vesna Gajić, istoričarka umetnosti proučavala je niz istraživanja s početka novog milenijuma o ovoj temi. Ona je za „Radio 202“ naglasila da se još tada pokazalo da je naš interval fokusirane pažnje samo 12 sekundi.
„Već posle osam godina godina, to se svelo na svega osam sekundi, a naučnici tvrde da se interval fokusirane pažnje skraćuje i zbog pretežne upotrebe digitalnih tehnologija“, navela je Vesna Gajić, preneo je RTS.