VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Argumenti protiv ulaska u NATO mogu se čuti u Švedskoj, ali su u velikoj manjini. Pokušavao sam da proširim polje diskusije da bi se otvorili prostori za slobodan razgovor i slobodno mišljenje koje neće slediti već unapred zadatu agendu niti će ići ka tome da ponudi jedno jedino „ispravno rešenje“, kaže za „Sputnjik intervju“ dr Davor Džalto, profesor religije i demokratije na Univerzitetu u Stokholmu.
„To bi trebalo da omogući da ljudi koji se protive ulasku u NATO izraze svoje mišljenje ne bi li se došlo do nekog rešenja koje bi imalo demokratski legitimitet, što je neophodno da bismo imali koliko-toliko demokratski legitimnu odluku, ali, nažalost, to nije slučaj. Svedoci smo da su parametri kako 'ispravno misliti' o ovom pitanju unapred zadati i da su mejnstrim mediji sledili liniju koja je vrlo dogmatski postavljena i da su mnogi glasovi koji su stizali iz vladinih struktura išli ka tome da upozore da različita mišljenja nisu dobrodošla“, dodaje Džalto.
Realno je da Rusija izvrši invaziju na Švedsku, kao i Brazil na Madagaskar
Smatra da će Švedska, poput Crne Gore, ući u NATO bez referenduma, sa „upitnim legitimitetom“. U Švedskoj, koja je zahvaljujući neutralnosti postala jedna od najrazvijenijih zemalja Evrope, vlast je preko noći promenila stav, između ostalog i zahvaljujući veoma izraženoj rusofobiji „koja nije od juče“.
Prema njegovim rečima, „invazija Rusije na Ukrajinu“ kao da je potvrdila te strahove i onda su javno mnjenje, pojedini intelektualci, vlast i propagandni sistem krenuli u kampanju koja kaže da zbog rata u Ukrajini postoji opasnost da se nešto slično dogodi i skandinavskim zemljama.
„Niko nije uspeo dati jedan razuman razlog, dokaz, pokazatelj da je Rusija imala nameru da izvrši invaziju na Finsku ili Švedsku. To je jedna fikcija, osim ukoliko ne uzmemo u obzir da je u ovom svetu sve moguće. Moguće je, teorijski, da Kina izvrši invaziju na Portugal, ili Brazil na Madagaskar. Ostaje pitanje da li je to razumna pretpostavka i da li se Švedska ili Finska bezbednost povećava time što će se priključiti NATO-u. Naprotiv, mislim da se ugrožava, na kraju krajeva, i demokratija u Švedskoj i Finskoj, ali nije postojala spremnost da se o tom pitanju diskutuje na otvoren, ozbiljan i odgovoran način. Jednostavno, dogmatski je uspostavljen šablon, donete su neke odluke i ostalo je samo da se one implementiraju“.
Može li Srbija ostati neutralna?
Smatra da je opasan i pogrešan švedski put u NATO i da bi mnogo pametnije bilo promovisati ideju neutralnosti, „ne samo za skandinavske zemlje nego i za ostatak Evrope“. Veruje da je Srbija kao vojno neutralna zemlja izložena velikim pritiscima da uđe u NATO.
„Velikim delom ova situacija se koristi, ja mislim i zbog pogrešnih koraka koje preduzima ruska vlada, kako bi se pojedine zemlje koje su do sada bile neutralne gurale u zapadni savez. To je jako loš i opasan put. Mislim da će se pritisci nastaviti i da će svaka strana u trenutnoj situaciji truditi da profitira što više može. Pitanje je koliko male zemlje mogu tome da se odupru, svedoci smo da ni skandinavske zemlje u tome nisu uspele. Pretpostavljam da je Srbija u mnogo težoj poziciji kad je reč o tim pritiscima, što ne znači da se neće odupreti“.
Srbija – trenutno najslobodnija zemlja Evrope
Medijsko jednoumlje na Zapadu je veoma stara stvar za društava „u određenoj meri demokratska“ u kojima je jako važno da konstruišete i kontrolišete šta ljudi misle i da mejnstrim mediji nude određenu vrstu slike realnosti da bi se prema njoj opredelio najširi sloj građanstva. Danas dolazi do sve veće radikalizacije i sužavanja prostora slobode i paradoksalno, liberalizam je došao do toga da bude jedan od najvećih neprijatelja slobode.
Pošto su u celoj Evropi zabranjeni Sputnjik i RT, a u Srbiji na pojedinim stanica možemo slušati i Sputnjik i „Slobodnu Evropu“ (medij pod kontrolom američke vlade) moglo bi se reći da je Srbija najslobodnija zemlja na kontinentu, jer je pluralnost mišljenja i pogleda mnogo je veća nego što je slučaj u najvećem broju drugih evropskih zemalja.
„Sama činjenica da se na Sputnjiku može pojaviti neko ko je kritičan prema ruskoj intervenciji u Ukrajini govori o tome. To ne znači da se ne mogu diskutovati neke druge invazije i nelegalne akcije i sve ono što im je prethodilo. Čini mi se da je u Srbiji drugi problem što su u mejnstrim medijima sve pozicije za kritiku dozvoljene dok se ne dovodi u pitanje onaj ko je na vrhu piramide moći i vlasti. To se, naravno može čuti u nekim drugim medijima koji nemaju toliku vidljivost. U tom smislu prisustvujemo prilično neobičnoj situaciji, koja nije nelogična, da Srbija zaista jeste trenutno zemlja u kojoj je najlakše slobodno misliti“.
Kenselovanje Dostojevskog – ludilo kom se mora stati na put
Kenselovanje Dostojevskog na Zapadu ocenjuje kao „ludila i bizarnosti koje su neshvatljive“.
„Ne mogu da verujem da bilo ko, ko zna bilo šta, može da pomisli da izbacuje nekakve klasike, umetnike ili naučnike koji pripadaju nekoj kulturi i narodu zato što se vi ne slažete s politikom ili intervencijama te vlade. To je potpuno besmisleno. Da li to znači da bi zbog svih kriminalnih intervencija zapadnih sila proteklih decenija da niko živi ne čita ništa što je napisano na engleskom govornom području?“
Odbacivanje bilo koje kulture je samo pokazatelj duboke antiintelektualne, antidemokratske i prototalitarne svesti i tom ludilu se mora stati na put, zaključio je Džalto.