VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Ideju o proširenu BRIKS-a, ekonomskog bloka koji čine Brazil, Rusija, Kina, Indija i Južna Afrika, nedavno je iznela Kina, a pozdravila je Rusija.
Prema rečima konsultanta za strana ulaganja Mahmuda Bušatlije, radi se o moćnoj organizaciji koja, s jedne strane, poput Rusije, Južne Afrike i Brazila, raspolaže najvećim prirodnim resursima na svetu, a s druge, poput Kine i Indije, raspolaže najvećim ljudskim resursima. Ono što članice BRIKS-a razlikuje od zapadnih ekonomskih asocijacija, jeste da je BRIKS neopterećen politikom.
Članstvo u BRIKS - nezavisnost od pritiska SAD
Ulazak u takvu asocijaciju, a niste pod njenim političkim pritiscima, znači da vodite nezavisnu politiku znajući šta je potrebno državi i narodu koji vodite.
„A ipak pripadate trećini sveta, koja je koncentrisana u pet zemalja. Ako se priključi, recimo, i šesta zemlja, to će biti dobar deo svetske ekonomije. I normalno je da će imati benefite od toga. Ako ništa drugo, novi članovi će imati veliko i pristupačno tržište“, kaže Bušatlija.
U prirodi poslovnih organizacija kao što je BRIKS i ideja o njegovom proširenju nije nova – ona je iskazana još 2014, na samitu u brazilskom gradu Fortalezi, kada je predlog bio da se savez proširi i na Argentinu.
Ali, ono što se tada dogodilo upozorenje je za ono što može da predstoji. Kada se tadašnja argentinska predsednica Kristina Kiršner vratila u Buenos Ajres donoseći vesti o učlanjenju Argentine u BRIKS, suočila se sa tihim državnim udarom i silaskom sa vlasti.
Dakle, poentira Bušatlija, ne može se očekivati da će se BRIKS proširiti, a da sa Zapada, pre svega iz SAD, neće dolaziti pritisci na eventualne kandidate za učlanjenje i to iz razloga što je BRIKS direktna suprotnost onome što Amerikanci već decenijama projektuju kao budućnost sveta.
„To je globalizacija u kojoj SAD i nekoliko zemalja oko nje stvaraju nove kolonije od nerazvijenih i srednje razvijenih zemalja koje zavise od dolara i političkog stava Vašingtona prema ostatku sveta. I to se ovih dana vidi vrlo dobro, čak i na našoj grbači“, konstatuje Bušatlija.
Kakve koristi mogu biti od članstva u BRIKS-u, Bušatlija ilustruje primerom Brazila, koji je dva meseca pre početka ruske specijalne operacije u Ukrajini dobio pomoć od banke BRIKS u iznosu od 100 milijardi dolara.
„Oni su, dakle, među sobom povezani u takvoj formi da jedni druge mogu da pomažu na sve moguće načine. Tržišne svakako, to je prva stvar koju rade. Ali mogu da pomognu i u situacijama kada država dođe do nekog nivoa krize duga, kao što je Brazil došao, i to krize duga prema sekundarnom finansijskom tržištu, odnosno njujorškoj berzi“, objašnjava Bušatlija.
BRIKS pokazuje da Rusija nije izolovana
BRIKS, zamišljen kao grupacija zemalja koja razvija ekonomsku saradnju u sadašnjem trenutku poprima i važne političke i bezbednosne komponente, ukazuje Milorad Denda, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Pekinga. Prema njegovim rečima, to se vidi iz zaključaka samita šefova diplomatija članica BRIKS-a, održanog 21. maja putem video linka.
Kineski i ruski mediji ističu značaj ovog sastanka, u trenutku kada SAD, na raznim tačkama sveta, svojoj volji i svojim interesima podrede sve poteze i sve zemlje; o tome svedoči i nedavna poseta šefa Bele kuće Džoa Bajdena Japanu i Južnoj Koreji – prema tumačenjima u Pekingu, Bajdenova azijska turneja imala je za cilj da se Kina zaustavi i obuzda u ekonomskom razvoju.
„Dakle, BRIKS se pojavljuje kao važna alternativa nastojanjima SAD da se proces globalizacije zaustavi, da se formiraju politički i ekonomski blokovi i da se iz tih blokova diktiraju uslovi razvoja budućeg sveta. To BRIKS treba da spreči, to je jedna od glavnih poruka video sastanka ministara spoljnih poslova država članica BRIKS-a – da se ne dozvoli da se proces razvoja zemalja u razvoju i rastućih ekonomija ne zaustavlja na način koji bi sprovodile SAD“, ističe Denda.
Zemlje koje predstavljaju 40 odsto svetskog stanovništva i 24 odsto svetskog proizvoda, okupljenih u BRIKS, dokazuju da Rusija nije, kako Zapad tvrdi, izolovana. Naprotiv, ona ima značajne partnere u svim delovima sveta, zaključuje Denda.
Afrika se uz BRIKS dodatno dekolonizuje
Eventualnim proširenjem BRIKS-a na afrički kontinent, tamošnje države dobile bi pristup novom velikom tržištu koje ima veliku perspektivu u smislu potrošačke moći, smatra stručnjak za Afriku Danilo Babić.
„Takođe, to daje i vrednosnu vertikalu, jer zemlje BRIKS-a nikada nisu kolonizovale Afriku i bile tlačitelji Afrike u kolonijalnom periodu. Štaviše, Indija, Južna Afrika i Brazil i sami su bili kolonije, pa je to svakako zajednički činilac koji bi mogao da olakša saradnju“, objašnjava Babić.
U geopolitičkom smislu, proširenje BRIKS-a na Afriku pružilo bi mogućnost afričkim državama da kompenzuju i apsorbuju pritiske koji povremeno dolaze od bivših kolonijalnih patrona. Afričkim državama, članstvo u BRIKS-u dalo bi mogućnost da u traženju rešenja ne gledaju samo u bivše kolonijalne metropole ili međunarodne finansijske institucije, zaključuje Babić.