VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Većina aktivnih vulkana na Zemlji smeštena je u „Vatrenom prstenu“, području koje oivičava Tihi okean od juga Južne Amerike, preko Srednje i Severne Amerike, zatim istoka Azije, Japana, Indonezije, pa sve do Kermadečkog rova na jugozapadnom delu Pacifika. U tom području događa se najveći broj vulkanskih erupcija i zemljotresa, a naučnici su se dugo pitali šta „hrani“ vulkane van „Vatrenog prstena“.
Sada su došli do odgovora, objavljenog u naučnom časopisu „Nejčr“. Skriven duboko pod zemljom, vatrena reka izgleda kao da izlazi na površinu u oblasti ostrva Reinion u Indijskom okeanu. Na tom ostrvu nalazi se jedan od najaktivnijih vulkana na svetu Piton de la Furnez, ili u prevodu „vrh peći“.
Naučnici su i ranije iznosili hipotezu o postojanju ovakvog podzemnog toka lave, ali do sada nisu mogli da ga vide seizmološki, sve dok međunarodni tim, koji je predvodila Marija Cekmistrenko sa Univerziteta Oksford, nije napravio mapu ovog ogromnog „vulkanskog stabla“ uz pomoć podataka prikupljenih geološkim „teleskopom“ koji registruje vibracije planete.
„Ljudi već dugo godina gledaju u zvezde i to im je znatno lakše, pogled pod zemlju je veoma izazovan“, rekla je Šen Kotar, seizmolog sa Univerziteta Kembridž za Kvanta magazin.
Ogromno podzemno stablo ne samo da „hrani“ Piton de la Furnez, već i veliki broj drugih vulkana, među kojima su i oni udaljeni 3.000 kilometara u istočnoj Africi. Pretpostavlja se da je ovo vulkansko stablo povezano i sa vulkanima na Havajima, koji nisu blizu „Vatrenog prstena“, iako se nalaze u Tihom okeanu.
Naučnici smatraju da je pre oko 65 miliona godina ova podzemna reka lave „potpalila“ i vulkansku oblast na Dekanskoj visoravni u Indiji, područje koje ima dovoljno seizmološkog potencijala da pokrije milion i po kvadratnih kilometara površine, piše „Sputnjik internešnel“.