VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
U ponedeljak, 16. maja, predsedavajući sudija Hendrik Stinhejs izjavio je da će Okružni sud u Hagu povodom slučaja o padu aviona na letu MH17 koji se dogodio na istoku Ukrajine, doneti presudu 17. novembra ili 15. decembra, jer se 22. septembar više ne razmatra kao mogući datum.
„Posle nekoliko ročišta u martu, govora odbrane, sud je odlučio da predstoji još mnogo posla i da je septembarski datum preuranjen za donošenje odluke“, saopštila je portparol haškog suda.
Pad aviona MH17
Sudski proces u slučaju pada aviona na letu MH17 počeo je u Holandiji 9. marta 2020. godine. Sudi se trojici državljana Rusije i jednom državljaninu Ukrajine: Igoru Girkinu, Sergeju Dubinskom, Olegu Pulatovu i Ukrajincu Leonidu Harčenku. Pulatova na sudu zastupa međunarodna advokatska grupa, dok se ostalima osumnjičenima sudi u odsustvu. Osmog juna 2021. godine počelo je razmatranje predmeta u meritumu.
U optužnici holandskog tužilaštva od decembra 2021. godine traži se da se sva četvorica optuženih osude na doživotnu robiju „zbog organizovanog uništavanja aviona, koje je dovelo do pogibije 298 ljudi i ubistva putnika koji su se nalazili u avionu“.
Putnički avion „Boinga 777“ kompanije „Malezija erlajns“, koji je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur, srušio se 17. jula 2014. godine u blizini Donjecka. Niko od 298 putnika i članova posada koji su se nalazili u avionu nije preživeo.
Kijev je za katastrofu optužio ustanike u Donbasu, koji su, sa svoje strane, izjavili da nemaju sredstva koja bi mogla da obore avion na toj visini. Ukrajinske vlasti odbile su da dostave podatke sa svojih radara, a SAD nisu dostavile istrazi satelitske snimke, gde se, kako tvrde, vidi trenutak lansiranja rakete.
Bez obzira na ratna dejstva, Kijev nije zatvarao nebo iznad Donbasa za međunarodne putničke avione.
Kako je izjavljivao zamenik generalnog tužioca Rusije Nikolaj Viničenko, ruska strana predala je Holandiji ne samo podatke sa ruskih radara, već i dokumenta koja svedoče da je raketa „Buk“, koja je oborila avion, pripadala Ukrajini i lansirana sa teritorije pod kontrolom Kijeva, ali su istražitelji ignorisali tu informaciju.
Istovremeno, prvog dana ročišta, tužilaštvo je priznalo da je dobilo i proučava podatke ruskog tužilaštva.
Istragu je vodila zajednička istražna grupa pod rukovodstvom Holandije, bez učešća Rusije. Kako je istraga utvrdila, „Boing“ je oboren iz protivvazduhoplovnog sistema „Buk“, koji je pripadao 53. PVO raketnoj brigadi Oružanih snaga Rusije iz Kurska, sa teritorije koju su kontrolisali ustanici.
Optužbe se grade na svedočenju isključivo anonimnih svedoka. Odbrana optuženog Olega Pulatova smatra da to sprečava procenu kvaliteta argumenata, ali holandsko tužilaštvo insistira na tome da je anonimnost potrebna iz bezbednosnih razloga.
Prema saopštenjima ruskog Ministarstva inostranih poslova, optužbe protiv Rusije za pad „Boinga“ su neosnovane i za žaljenje, a istraga pristrasna i jednostrana. Ministar inostranih poslova Sergej Lavrov smatra da je cela priča prepuna dvostrukih standarda.