VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Danas u naoružanje već počinju da stižu kompleksi koji objedinjuju funkcije protivvazdušne i protivraketne odbrane, to su kompleksi S-500“, rekao je Borisov na maratonu „Novi horizonti“ u organizaciji društva „Znanje“.
Jurij Borisov je istakao da će u narednoj deceniji vojska dobiti i nove primerke naoružanja, zasnovane na novim fizičkim principima, odnosno lasersko i elektromagnetno oružje velikog raspona.
Prema njegovim rečima, borbeni laserski kompleks „Peresvet“, koji se serijski isporučuje ruskoj vojsci, može da onesposobljava satelite u orbiti, na visini do 1.500 kilometara.
Borisov je dodao da je Rusija testirala borbeni laser koji može da na rastojanju od pet kilometara za pet sekundi sprži bespilotne letelice.
Rusija zauzima petinu svetskog tržišta naoružanja
Prema njegovim rečima, Rusija zauzima oko 20 odsto svetskog tržišta naoužanja, a ukupna vrednost narudžbina je oko 50 milijardi dolara.
„Na prvom mestu su Sjedinjene Američke Države s obimom od 39 odsto svetskog tržišta naoružanja, a Rusija, koja ima daleko manji budžet za naoružanje, već godinama stabilno zauzima oko 20 odsto svetskog tržišta, daleko ispred Francuske koja ima 11 odsto udela“, rekao je Borisov.
Prema njegovim rečima, glavni kupci ruskog oružja su Indija, Kina, Alžir, Egipat. Paket narudžbina već godinama je oko 50 milijardi dolara, a godišnje se izvozi naoružanje u vrednosti od 14 do 15 milijardi dolara.
„To je prilično ozbiljan činilac u prihodima. Mislim da posle izvoza energenata, hrane i pšenice ovo predstavlja treći sastavni činilac naših izvoznih prihoda“, rekao je Borisov.
Vicepremijer je dodao da najveći udeo u ruskom odbrambeno-industrujskom kompleksu ima avijacija, koja čini trećinu ukupne proizvodnje. On je precizirao da 74 odsto ruske vojne proizvodnje koristi za unutrašnje potrebe, a 26 odsto za izvoz.