I rakija deo eksponata: Šta sve može da se vidi u okviru manifestacije „Muzeji za 10“ /foto/

Sa uverenjem da muzeji imaju moć da transformišu svet oko nas, budući da su fantastična mesta novih otkrića koja podučavaju o prošlosti inspirišući nove ideje, otvorena je ovogodišnja osma po redu manifestacija. Proizvod zajedničkog rada i nastupa muzeja u Srbiji, sudeći po posećenosti „Muzeji za 10“ na putu su da postignu cilj: i veću posećenost i bolju interakciju sa publikom.

Spojena od tri celine - Međunarodnog dana muzeja, Evropske noći muzeja i Nacionalne nedelje muzeja, ova najveća muzejska svetkovina organizovana je u više od 120 muzeja i srodnih ustanova kulture, u više od 60 gradova i mesta, na 180 lokacija. Pred posetiocima su izložbe i stalne postavke uz autorska i stručna vođenja, interaktivne radionice i predavanja, projekcije filmova, a uz predstave i performanse, upriličene su i promocije knjiga, koncerti i druge aktivnosti.

U bogatoj ponudi u prestonici jedna od prvih destinacija je Narodni muzej gde je izložena čuvena slika „Krunisanje cara Dušana“, kao i nedaleki Medija centar Odbrana u kome, pored izložbe radova Miloša Šobajića posetioci mogu da uživaju u jedinstvenoj zbirci oslikanih rakijskih buradi. Na jednom od njih čiji je autor Zoran Krulj naslikano je nebo koje se ogleda u moru, more u suncu, a sunce u svim segmentima slike, što sugeriše, kako piše u katalogu, da je bure postalo simbol opšte potrebe, fizičke i duhovne, jako slične rakiji i voću od kojeg se ona dobija. Pred publikom su burad oslikana rukom majstora poput Željka Đurovića, Vase Dolovačkog, Slavna Krunića, Jovice Panića…

Prvi put za potrebe „Muzeja za 10“ ove godine otvorena je Palata Srbija, njen svečani deo u kome je pored Stalne postavke dela likovne umetnosti izložena i monumentalna kompozicija Đorđa Andrejevića Kuna „Za mir, hleb i slobodu – 14. decembar“ iz 1950. nastala 1950. godine. Na impozantnoj slici koja je privukla najveći broj posetilaca predstavljen je trenutak sukoba demonstranata i policije u Beogradu koji se dogodio na trgu Slavija 1939. godine. Tada su se demonstracijama koje je organizovala Komunistička partija Jugoslavije pridružili i radnici i brojni građani, ujedinjeni protiv rata i fašizma, a u ime slobode, demokratije i boljeg života. Vrednost ovog, po rečima kustosa, likovno i kompozicijski najsloženijeg Kunovog dela je u tome što nasilje nije prikazano, ali se dramatičnošću predstave ono naslućuje kao da svakog trenutka može da eskalira.

Kako izgleda jedan od raskošnijih primeraka „Tore“ moguće je videti u Jevrejskom istorijskom muzeju, a u Vojnom – kako su izgledali ađutanti srpskih vladara. Na Hemijskom fakultetu izložena je zbirka velikana srpske hemije, a u Prirodnjačkom muzeju kosturi i lobanje praistorijskih ljudi. Nedavno otvorena izložba u Galeriji Petra Dobrovića ili stalna postavka u Muzeju Iva Andrića samo su neke od adresa za ljubitelje umetničkih dela i predmeta koja se u jedinstvenoj manifestaciji „Muzeji za 10“ mogu razgledati besplatno.