VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Sada je lako, jednostavno i očigledno... Ali, bio je taj jedan momenat kada se samo mali broj košarkaških zaljubljenika mogao opkladiti da će srpski košarkaš Vasilije Micić napraviti veliku karijeru. Verovatno ni najveći optimisti nisu Micića, u momentima dok je nastupao za Tofaš, videli kao budućeg najboljeg igrača Evrope.
Sada, posle nove nagrade u vidu „Alfonso Ford“ trofeja, i još jedne vrhunske sezone (bez obzira na krajnji ishod), možemo da govorimo o ozbiljnoj evropskoj karijeri srpskog plejmejkera. I da konstatujemo - zreo je za NBA!
Micić se ponovo pokazao kao igrač koji pravi razliku na evroligaškom nivou i kao neko ko napreduje velikim koracima. Toliko velikim, da počinje da liči na generala vojske, nešto slično MilošuTeodosiću, samo sa jačim prodorom i odbranom, ali slabijim osećajem za asistencije. Cela utakmica se vrti oko njega. Malo je takvih igrača.
Ove sezone srpski majstor postizao je 18,2 poena u proseku, a pored toga mogao je da se pohvali sa 46,4% šuta iz igre što je doprinelo ukupnom indeksu korisnosti 17,5. Postigao je 20 ili više poena na čak 15 evroligaških utakmica što govori o konstantnosti.
Takvim partijama u dresu Anadolu Efesa srpski košarkaš sebi je obezbedio mesto u istoriji. Titulu najboljeg strelca najjačeg evropskog takmičenja od 2000. godine do danas od naših košarkaša poneli su još i Miloš Vujanić i Igor Rakočević (tri puta), a pre 2000. i Predrag Danilović i Peđa Stojaković.
Dakle, strašna imena!
Prva puška Efesa može da se pohvali i nagradom za najboljeg igrača prošle sezone Evrolige, a bio je i MVP Fajnal-fora čisto da potvrdi dominaciju. Od naših košarkaša pre Micića MVP titulu Evrolige osvajali su samo Miloš Teodosići Nemanja Bjelica. Ove sezone nije odabran u prvu, već u drugu petorku Evrolige, zajedno sa Vladimirom Lučićem.
Ne samo da su brojke i statistika na strani Micića, već je i opšti utisak. Prosto je uživanje gledati ga na parketu, posebno u poslednje dve sezone. Trener Ergin Ataman dao mu je potpunu slobodu koju on koristi i vrlo retko zloupotrebljava.
Micić je postao „gospodar lutaka“ koji vodi igru prvaka Evrope. Kada je lopta kod njega zna šta se igra i kako se igra. Postao je izrazito ubojit u prodorima i pik en rolu. Malo je plejmejkera koji sa takvom lakoćom, kao u veleslalomu, prolaze pored protivničkih igrača i završavaju akcije na samom obruču.
Možda Vasi u tome pomaže činjenica da mu je omiljeni sport od detinjstva bilo skijanje na Kopaoniku. Verovatno su tako srpskom majstoru ojačali skočni zglobovi, dobio je osećaj za kretnju i prostor, pa sada sve to obilato koristi na košarkaškom parketu gde naglim promenama pravca dovodi do ludila i najbolje defanzivce u Evropi.
Ali, nije tako oduvek bilo...
Sada, kada je Micić na vrhu, mnogi zaboravljaju u kakvom je „problemu“ bio. A, bio je u situaciji da je posle Bajerna iz Minhena i Crvene Zvezde morao da ode u – turski Tofaš. Ekipu za koju mnogi tada nisu ni čuli.
Ipak, on je taj pad u karijeri video kao mogućnost za napredak. Znao je da nema mnogo visokih plejmejkera sa osećajem igre koju on poseduje. Te da sve to mora da dođe na naplatu u jednom momentu. Dobrim igrama se izborio za odlazak u Žalgiris kod Šarunasa Jasikevičijusa gde je postao potpuno drugačija vrsta igrača. Sa litvanskim timom stigao je do Fajnal-fora, a onda se preselio u Efes i postao prvak Evrope, kao i zvanično njabolji igrač Evrope.
Od trnja do zvezda, kao u bajci.
„Sa strane, vidim da ljudi prepoznaju taj kvalitet i rezultat, ali unutar toga stoji dosta godina rada. Mene to stvarno inspiriše. Nekako sve prođe, ali taj rad i veru u sebe niko ne može da ti oduzme. Pogotovo taj dodatni rad. Mislim da to ne može da se ne isplati. Naravno, nekad vreme radi sporije za tebe, ali ako imaš kontinuitet u radu i veru u svoje mogućnosti mislim da je rezultat neizbežan. Nekada je to najbolji igrač Evrope, nekada je to da je Jokić najbolji igrač na svetu. Ipak, najvažnije je da budeš srećan sam sa sobom“, rekao je Micić u jednom intervjuu za ATV.
I zato se postavlja pitanje dokle može Micić da napreduje, te da li će zaigrati u NBA? On je sam isticao da ne želi da ide „preko bare“ samo da bi se reklo da je otišao. Želi da igra tamo.
Njegov saborac i bivši košarkaš Bruklina, Dalasa i Niksa, Šejn Larkin, rekao je za Micića da poseduje telo i građu za NBA, da je veoma visok za svoju poziciju(196 centimetara) i da može da uspe u najjačoj ligi sveta (Larkinu upravo visina bila problem). Dakle, to je potvrda iz prve ruke. Od čoveka koji dobro poznaje i Srbina i NBA ligu.
„Iskreno, imam želju da odem u NBA, ali na način koji sam rekao i ljudima iz Oklahome, a to je jedino da igram tamo. Ja stvarno ne vidim sebe da odem tamo da bih rekao drugarima iz kraja da sam bio u NBA ligi i da im donesem dres Oklahome. Mene to ne inspiriše. Sam odlazak tamo ne vidim na način da budem samo deo ekipe. Oni to znaju, iskreno sam im to rekao. Možda to nekome zvuči arogantno i prepotentno, ali tako je“, rekao je Micić u jednom od razgovora za medije.
Micić, na koga Oklahoma polaže prava, je i prethodnih sezona bio vrlo blizu odlaska u NBA, ali nisu se poklopile kockice. Videćemo da li će ovog leta 2022. biti drugačije.
Što se njega tiče. zreo je za takav poduhvat, tu dileme nema.