Posle neverovatno posećene izložbe „Sjaj ruskih slikara“ u Gradskom muzeju u Vršcu, gde su zapise o njoj mnogi posetioci ostavili u knjizi utisaka, ova vredna zbirka Vladimira Pešića od danas je i pred beogradskom publikom u Ruskom domu u Beogradu .
„Izložba je koncipirana tako da akcenat bude na simboličkim istorijskim zbivanjima koja pokazuju odnos Zapada prema Rusiji kroz vekove, ali i kako su Rusi uspevali da sačuvaju sopstveno biće i vezu sa pravoslavnim Slovenima, u prvom redu sa Srbima“, kaže kolekcionar Vladimir Pešić.
Slika „Poziv na krštenje Slovena“ prikazana je prvi put u Ruskom domu
© Sputnik / Lola Đorđević
„Sabor svete Sofije“, slika zabrinutosti za budućnost
Iz svoje zbirke Pešić izdvaja „Sabor svete Sofije“, delo Vladimira Aleksandroviča Plotnjikova.
„`Sabor svete Sofije` je svojevrsni podsetnik da su Rusi dva puta u 19. veku bili pred vratima Konstantinopolja, ali su se povukli da bi sačuvali mir u Evropi. Na slici se vidi Aja Sofija oko koje se nalaze četiri minareta. Jedna žena, zamišljena najverovatnije za sudbinu svog deteta, gleda u pravoslavni hram pogledom u kom se očituje zabrinutost za budućnost“, objašnjava kolekcionar.
U zbirci postavljenoj u Ruskom domu nalazi se i dela koja podsećaju na Krimski rat, među njima i serija radova ratnog slikara Nikolaja Semjonoviča Samokiša koja govori o odbrani Sevastopolja. Pred publikom je i portret princeze Mafalde Savojske, unuke kralja Nikole, delo Stepana Fedoroviča Kolesnikova koje zauzima centralno mesto u postavci. Inače ovaj umetnik zastupljen je sa još dva rada: „Proleće 1946“ i „Paviljon Ministarstva socijalne politike . Izložba radnih invalida“.
Izložba "Sjaj ruskih slikara" iz zbirke Vladimira Pešića
© Sputnik / Nedeljko Čolić
„Pored Kolesnikova tu je i Ananije Aleksejevič Verbicki, neponovljivi hroničar Beograda, Nikolaj Dmitrijevič Kuznjecov, jedan od najpoznatijig ruskih slikara s početka 20. veka, Igor Vasiljev… Tu su i raskošni pejzažisti Lažečnikov, Zelinski i Krivišejn, kao i Nikolaj Vasiljevič Haritonov, učenik velikog Ilje Rjepina sa radom „Rudari“ iz 1923. godine“, kaže Pešić.
Izložba koju pored snažne poruke odlikuje i izuzetno umetničko majstorstvo, odvija se u specifičnim okolnostima, napominje Vladimir Pešić i dodaje da je odabir slika za izložbu u Ruskom domu bio propraćen bujicom emocija, iz nekoliko razloga.
Trag koji ostaje i posle nas
„Najpre zbog događaja u Rusiji i Ukrajini koji umnogome podsećaju na ranije vekove i odnos koji su zapadne sile imale prema Slovenima i, naročito, Rusiji. Na udaru zapadnih sankcija našli su se Puškin, Tolstoj, Dostojevski, ruska umetnost uopšte, iako odavno ne pripadaju samo Rusiji i Rusima, već celom čovečanstvu. S druge strane, ni odnos Slovena prema sopstvenoj kulturi i njenim vrednostima na može se nazvati brižnim. Poslednjih godina uvozimo sa Zapada jeftinu, popularnu potrošačku kulturu zatirući u korenu važnost visoke umetnosti i njene neprolazne vrednosti. A umetnost je najznačajniji ako ne i jedini trag koji ostaje posle nas“.
Slika "Poziv na krštenje Slovena"
© Sputnik / Nedeljko Čolić
Za Nikolu Kusovca, istoričara umetnosti koji otvara izložbu u Ruskom domu, posebnu vrednost Pešićeve zbirke čini to što je reč o vrednim delima slikara koji su životom i delom, neki i do smrti, bili vezani za svoju novu domovinu, Jugoslaviju, i posebno za Srbiju.
Prema njegovim rečima ova dela predstavljaju visoki likovni domet ruskih umetnika koji su između dva svetska rata našli utočište u Jugoslaviji. Među njima su Rjepinov blizak prijatelj i saradnik Kuznjecov, u Srbiji veoma cenjen i popularan majstor slikarske fraze Kolesnikov, Nikolaj Vasiljevič Haritonov koji je bio Rjepinov učenik. Pored slika ruskih umetnika ovu priču pojačava i nekoliko primeraka ruskih serijskih ikona nastalih tokom 19. veka.
Pored umetničkog dometa i istorijskog značaja ove kolekcije, Kusovac ističe i još jedno njeno svojstvo.
„Ono što radi Vladimir Pešić dobar je putokaz našoj zajednici, društvu i državi a pre svih njenim institucijama zaštite kulturno-umetničkog nasleđa. Jer, tako se, na taj način, još više prepliću i obogaćuju istorija i sudbine dva bliska slovenska, jednakoverna i bratska naroda“, kaže u katalogu izložbe Nikola Kusovac.