Ovako Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije gleda na ideju predsednika Francuske da se stvori "Evropska politička zajednica" kojom bi se povećala saradnja EU sa drugim evropskim zemljama poput Ukrajine, jer njihovo pristupanje Uniji, kako je rekao Makron, nije realno u skorijoj budućnosti.
Gajić smatra da bi države na taj način bile pridružene Uniji po pitanju energetike i političkog odnošenja prema, pre svega, Rusiji i to sa jednim neprijateljskim stavom, a ne bi imale mogućnost učešća ni u evropskim institucijama ni u evropskim fondovima.
Makron je, naime, nakon završetka Konferencije o budućnosti Evrope u Evropskom parlamentu izjavio da je “postojala stvarna želja da restrukturiramo Evropu po pitanju više politika, ali je Evropa postavila lestvicu vrlo visoko po pitanju integracije, pa nećemo moći integrisati neke države u idućim godinama ili čak decenijama".
On je procenio i da format saradnje s drugim evropskim zemljama samo kroz evropske integracije “blokira u određenoj meri energetsku, kulturnu i drugu saradnju” i poručio da bi “evropska politička zajednica bila otvorena za demokratske evropske države koje neguju ključne vrednosti u oblastima političke saradnje, bezbednosti, energetske saradnje, saobraćaja i investicija u infrastrukturu”.
Zastava EU a u Londonu iza saobraćajnog znaka
© AP Photo / Frank Augstein
Politički manevar
Prema rečima Aleksandra Gajića, ovaj predlog francuskog predsednika dolazi u svetlu činjenice da je zamor od proširenja Evropske unije i dalje aktuelan.
Kako kaže, nemogućnost realnog proširenja EU za nove članice je izvesna, s obzirom na sve poteškoće i probleme u kojima se Unija nalazi u svakom mogućem pogledu – od institucionalno-političkih, preko energetskih poteškoća, do onog najvažnijeg spoljnopolitičkog problema u kontekstu situacije u Ukrajini.
“Pošto se u tom sukobu u Ukrajini Evropska unija opredelila za to da slepo sledi politiku SAD, a na štetu i EU kao celine i gotovo svih članica, ovo je sada pokušaj Makrona da se napravi jedan politički manevar i da se ne samo Ukrajini, nego verovatno i drugim kandidatima, umesto punopravnog članstva ponudi mogućnost učešća u nekom vidu nekakvog novog političkog saveza”, objašnjava Gajić.
Taj savez, smatra naš sagovornik, ne bi bio ni jak ni dubok, niti obavezujući.
“To zapravo znači dovođenje tih zemalja u okruženje Evropske unije na političku liniju sa njenom sadašnjom pozicijom, a uskraćivanje onih benefita koje bi te države imale kada bi ušle u punopravno članstvo. Jednostavno, to je jedan politički manevar Makrona i maska za predvorje EU gde vi automatski morate, da biste zauzeli te njihove navodne vrednosne pozicije, a zapravo političke i geopolitičke pozicije, da budete na njihovoj liniji, a sa druge strane da nemate one benefite koje je donosilo članstvo u EU do krize u koju je zapala i koja traje već dosta dugo”, kaže Gajić.
Ta kriza Unije je, dodaje, pogotovo izražena u novonastalim okolnostima gde će EU trpeti štetu pre svega u ekonomskom i socijalnom smislu, zbog problema sa energetikom, a nakon što se ovako postavila prema Rusiji sa uvođenjem sankcija.
“Zato sada imamo nastojanja da se “ad hok” napravi neki okvir za političko vezivanje država koje ne mogu da budu primljene u članstvo u EU, a da se one primoraju da budu na političkoj liniji koju im diktira Evropska unija. Očigledno je da se radi o zemljama koje su na Balkanu neintegrisane, pa i drugim državama poput potencijalno Gruzije, a eventualno i Turske”, primećuje Gajić.
Kraj priče o Evropi u više brzina
On je mišljenja da bi Ukrajini, s obzirom na to da se vlast u Kijevu opredelila za ratnu opciju i da su iza leđa podržani od strane NATO- i EU, uključivanje u ovaj novi politički savez bilo bitno, jer znaju da ne mogu postati punopravni član čak i kada bi ih neko gurao i davao im političku podršku.
“Ali, Ukrajina i sada defakto dobija veliku vojnu i ekonomsku pomoć, dok druge zemlje koje se nalaze u procesu pridruživanja nemaju ni ekonomski ni politički interes da se nađu u nekom novom, fasadnom predvorju EU koje bi imalo naziv neke političke unije, a koje bi im zapravo uskraćivalo punopravno članstvo u Uniji i od koga bi imali i ekonomsku i političku štetu. Dakle, radi se o pokušaju Makrona da manevriše i da se umesto priče o “Evropi u više brzina”, a s obzirom na novonastale okolnosti, stvori jedno predvorje predvorja EU koje bi disciplinovalo države da budu na geopolitičkoj liniji EU u jednom vrlo nezgodnom geopolitičkom i ekonomskom trenutku, a bez prave dobiti za njih same i sa pretnjama da će im EU naneti štetu ako ne budu na liniji”, ocenjuje Gajić.
Šta to znači za Srbiju
Na pitanje šta sve ovo znači za Srbiju Gajić kaže da iako Makron neće potvrditi da je ideja o “Evropi u više brzina” napuštena i tvrdiće da se radi o prilagođavanju novim uslovima i strukturalnoj poziciji Evropske unije u novonastalim okolnostima, suština je da se radi o prikrivenom odustajanju od tog koncepta i njegovom preformulisanju u nešto naizgled slično, ali zapravo još udaljenije od EU:
“Reč je o pretvaranju jedne od tih “brzina” u još jedan, udaljeniji vid saradnje ili nekog političkog savezništva, bez pristupanja članstvu u EU.”
U tom smislu, ističe Gajić, i Makronovu poruku da je “Evropa postavila lestvicu vrlo visoko po pitanju integracije, pa neće moći da integriše neke države u idućim godinama ili čak decenijama", treba tumačiti kao eksplicitno iznošenje toga da je obećavanje punopravnog članstva zarad pridruživanja u političkom i diplomatskom smislu liniji EU, koja sada predstavlja jednu od konfrontiranih strana po pitanju sukoba u Ukrajini, nešto što je nerealno i zbog čega ne treba gubiti iz vida sopstvene političke, ekonomske i geopolitičke interese.
“Ovo je, dakle, još jedan dokaz koji ide u prilog ispravnosti držanja vojne i političke neutralnosti naše zemlje po pitanju dešavanja na istoku evropskog kontinenta”, zaključuje Aleksandar Gajić za Sputnjik.