VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Od početka ove godine na adresu Ministarstva prosvete stiglo je 212 prijava situacija takozvanog trećeg nivoa nasilja. U najvećem broju slučajeva reč je o fizičkom ili kombinovanom (verbalnom, psihološkom i fizičkom) nasilju, kaže docent dr Snežana Vuković, šefica Odseka za ljudska i manjinska prava Ministarstva prosvete.
Više od 90 odsto prijava i obaveštenja odnosi se na slučajeve vršnjačkog nasilja, dok je znatno manji broj prijava za nasilje koje je počinio zaposleni nad učenikom ili obrnuto, navodi ona. Osim toga, u poslednje dve godine učestalije su prijave koje se odnose na digitalno i porodično nasilje.
Na pitanje ko su najčešće žrtve vršnjačkog nasilja u školi i da li su na meti češće dečaci ili devojčice, dobri ili lošiji učenici, odnosno mlađi ili stariji đaci, dr Vuković kaže da se ne mogu posebno izdvojiti grupe učenika prema određenim karakteristikama u odnosu na njihovu ulogu u nasilnoj situaciji.
„Vršnjačko nasilje je nezavisno od pola i socijalnog statusa, jer je nasilno ponašanje promovisano kao način rešavanja problema u društvu, a ponekad se čak i afirmativno prikazuje kroz medijske sadržaje. Broj prijava koje ustanove obrazovanja i vaspitanja dostavljaju poslednjih godina je veći“, kaže dr Vuković.
Prema njenim rečima, ne može se samo na osnovu statističkih podataka govoriti o porastu nasilja u školama, izolovanog u odnosu na druge faktore rizika u društvu u celini, kao ni o tome da su oblici nasilja sada drugačiji, jer Ministarstvo prosvete insistira na tome da takve situacije učini vidljivijim i transparentnijim.
„Situacija sa pandemijom korone uticala je na povećan stres, kome su bili izloženi porodice i deca. Prijave digitalnog nasilja su neznatno učestalije, a ono je specifično zbog same prirode medija kojima se informacije brzo i masovno prenose. Budući da se ovo nasilje neretko dešava u periodu kada deca nisu u ulozi učenika, veoma je važna saradnja sa porodicom i drugim institucijama u zaštiti dece“, naglašava naša sagovornica.
Dr Snežana Vuković dodaje da Ministarstvo prosvete realizuje niz programa koji se odnose na osnaživanje dece da postanu aktivni građani sa pravim vrednostima tolerancije i humanizma. Znajući da je porodica najvažnija karika u vaspitanju dece, resorno ministarstvo pruža joj podršku kroz razne programe.
„Mediji i rijaliti programi svakako mogu negativno da utiču na razvoj dece, ali ako porodica neguje prave vrednosti i ima svoje mehanizme zaštite, negativni uticaji neće ostaviti veliki trag. Ulažući napore u sprečavanje svih oblika vršnjačkog nasilja, ministarstvo nastoji da radi i sa učenicima i sa porodicama. Osim toga, u saradnji sa međunarodnim partnerima razvijali smo različite programe, s posebnim fokusom na prevenciju i zaštitu od svih oblika nasilja“, navodi dr Vuković, piše „Politika“.