Priština hrli ka članstvu koje bi je totalno udaljilo od UN - Beograd ima snažan odgovor
Kosovo bi više izgubilo nego dobilo prijemom u Savet Evrope jer bi se dodatnim povlačenjem priznanja kosovske državnosti udaljilo od UN. S druge strane, EU i Zapad treba da se upitaju da li im je važnije da udovolje Prištini ili da „sačuvaju“ sadašnju poziciju Srbije u odnosu na dešavanja u Ukrajini, kaže politikolog Dejan Vuk Stanković.
SputnikAljbin Kurti najavio je posle posete Nemačkoj da će tzv. Kosovo aplicirati za prijem u Savet Evrope i Partnerstvo za mir, inače poznato kao predvorje NATO. Srbija tim povodom, prema medijskim navodima, već ima spreman odgovor na ovaj potez Prištine, ako do njega dođe, a to je čvrsto obećanje 14 zemalja koje bi povukle priznanje Kosova.
Priština više gubi nego što dobija
Doktor političkih nauka profesor Dejan Vuk Stanković smatra da je u ovom trenutku moguće da se desi i jedno i drugo, ali kaže da bi Kosovo više izgubilo nego dobilo eventualnim prijemom u SE.
„Moguće je da Albanci dobiju kredit od Zapada i da uđu u SE, s tim što bi to bio veliki presedan jer u SE nikada nije bio član neko ko nije član Ujedinjenih nacija. Takav presedan pitanje je da li bi prihvatile i države članice EU koje ne priznaju Kosovo, a to isto važi i za NATO, s obzirom da su sve države koje su ušle u SE i NATO imale pun međunarodni subjektivitet, što je daleko od kosovskog slučaja“, ističe on.
Stanković ne sumnja da i u američkoj, i u nemačkoj diplomatiji postoji ideja da se Kosovo „međunarodno-pravno osnaži“ što onda otvara drugu dimenziju čitave situacije, a to je da se time direktno krši Vašingtonski sporazum.
„To Srbiji daje odrešene ruke da pokrene akciju otpriznavanja. Ako je u pitanju 14 država, plus onih 11 koje su već povukle priznanje Kosova to bi bilo 25 priznanja manje za Kosovo i to ga debelo spušta ispod broja 100. Drugim rečima, to ih udaljava od mogućnosti da kroz Generalnu Skupštinu Ujedinjenih nacija budu priznati kao članica UN“, objašnjava Stanković.
Sve su opcije moguće u ovom trenutku
Gledano u tom svetlu, međunarodno pravni položaj Prištine, kaže Stanković, bio bi teži nego što s članstvom u Savetu Evrope.
„Oni se svakako u procesu evropskih integracija nalaze na nultoj tački, a to se vidi i po tome što bez obzira što su miljenici velikih sila u EU i SAD-a još ne mogu da dobiju ni viznu liberalizaciju. Dakle, ne verujem da bi im to nešto posebno pomoglo. Ali u ovim previranjima gde se razne stvari lome preko kolena ne sumnjam da postoje ambicija Bajdenove administracije koja želi da pogura Kosovo“, smatra Stanković.
Stanković se osvrnuo i na detalj u ovoj priči koji, kako je rekao, daleko prevazilazi sve gore pomenuto a to je da li je Evropa u ovom momentu spremna da se odrekne Srbije izlazeći u susret Kosovu.
„Ono što je tu interesantno u ovoj međunarodnoj igri je pozicija Srbije u odnosu na sankcije prema Rusiji. Mogućnost naše diplomatije da poentira po pitanju otpriznavanja Kosova direktno je povezana sa saradnjom sa Rusijom i Kinom. Tako da, ako Albanci i njihovi zapadni saveznici budu radili na Kosovu i SE i Partnerstvu za mir pri NATO paktu, onda treba da očekuju da će se Srbija distancirati od politike po pitanju Ukrajine“, naglašava Stanković.
Priština ili Srbija – neka odluče
Drugačije rečeno, ako neko želi da pridobije Srbiju, ne može da nastavi da bezrezervno kreditira tzv. Kosovo, jer se u tom Slučaju Srbija prirodno okreće ka Rusiji, što znači da onda nema ništa od jedinstvene evropske politike prema Rusiji na zapadnom Balkanu.
„Srbija dakle ostaje apsolutni partner Rusiji jer su nam opet oni jedini partneri po pitanju zaštite interesa kada je reč o Kosovu. Tako da je na indirektan način ulog prenet na ovo ključno bezbednosno i političko pitanje koje se tiče i Evrope, i čitavog sveta. Znači, ako bi krenuli da Kosovo uvedu u SE to bi odvojilo Srbiju od EU i odvelo ka Rusiji i to započinje diplomatska igra odpriznavanja Kosova“, ističe Stanković.
Kosovu ide na ruku činjenica da je Rusija isključena iz Saveta Evrope, što znači da zapadne sile imaju punu dominaciju što može da dovede do svakakvih obrta.
Podsećanja radi, Beograd i Priština su u septembru 2020. potpisali u Beloj kući Vašingtonski sporazum, kojim je tzv. Kosovo prihvatilo jednogodišnji moratorijum na traženje članstva u međunarodnim organizacijama. Naša strana se na isti period obavezala da odustane od kampanje za povlačenje priznavanja, kao i od lobiranja kod drugih zemalja da ne priznaju tzv. Kosovo. Iako je rok istekao, američki zvaničnici su isticali da sporazum ostaje na snazi, s tim što u Prištini nijednog trenutka nije postojala dobra volja za poštovanje ovog ali i bilo kog drugog dokumenta.