Prvi put pred čitaocima: Memoari srpske princeze Jelene udate u carsku porodicu Romanov /foto/

VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Knjigu „Poslednji svedok: događaji iz Jekaterinburga i Alapajevska u sećanjima princeze Jelene Srpske“, priredili su Galina Igorevna Ševcova, Nikolaj Borisovič Neujmin i Olga Nikolajevna Potjomkina, a izdavač je Centar Ruskog geografskog društva u Srbiji.

Reč je o dragocenom istorijskom izvoru koji dopunjuje sliku poslednjih dana Imperije i tragičnih događaja koji su usledili u toku leta 1918. godine u Jekaterinburgu i Alapajevsku.

Princeza Jelena je najstarije dete kralja Petra I Karađorđevića i kneginje Zorke, ćerke kralja Nikole I Petrovića Njegoša, sestra prestolonaslednika, regenta, a zatim kralja Aleksandra I Karađorđevića.

Prvi put pred čitaocima: Memoari srpske kneginje Jelene udate u carsku porodicu Romanov

„Bila je udata u dvor Romanovih, ona je jedan od poslednjih živi svedoka velike tragedije carske porodice, tragedije u Alapajevsku. Jelena Karađorđević je posle toga iz carske Rusije preko Švedske dospela u Švajcarsku i tamo provela ostatak svog života. Istorijski materijal koji se prvi put pojavljuje rezultat je istraživačkog rada naših kolega iz Ruske Federacije, a Centar ima želju, ali i misiju da taj materijal predstavi publici u Srbiji“, kaže za Sputnjik direktor Centra Ruskog geografskog društva u Srbiji Miroljub Milinčić.

Jelena se za kneza Jovana Konstantinoviča Romanova (1886–1918), najstarijeg sina velikog kneza Konstantina Konstantinoviča, udala 1911. godine, dobila je titulu „Njeno Kraljevsko Visočanstvo kneginja Jelena Petrovna”.

Sa Romanovim je imala dvoje dece, Vsevoloda i Jekaterinu. Bila je svedok dve ruske revolucije 1917. godine - Februarske i Oktobarske. Odbila je da napusti Rusiju u februaru 1918. kada su Petrograd napustile strane diplomatske misije.

Kralj Petar, princeza Jelena i knez Jovan Konstantinovič tokom svečanosti u Beogradu posvećenih veridbi kćerke srpskog kralja i člana Doma Romanov, avgust 1911.

Radilo se o hrabroj, požrtvovanoj ličnosti koja je dobrovoljno pratila svog supruga kroz sve nedaće koje su zadesile njega, njegovu porodicu, konstantinovsku granu dinastije Romanov, u sklopu sveopšteg odnosa novih revolucionarnih snaga prema carskom domu.

Memoari Jelene Romanov se u Srbiji prvi put objavljuju u celini, budući da je fragment iz njih publikovan u jednom beogradskom listu 1922. godine.

Kao nevladina, neprofitna organizacija Centar Ruskog geografskog društva u Srbiji nije u prilici da knjigu prodaje, ali je našao drugi put do čitalaca.

„Organizujemo za početak niz promocija, a prva će biti u Ruskom domu 19. maja. U saradnji sa Turističkom organizacijom Topole, knjigu ćemo predstaviti na Oplencu, a potom i u Pančevu. Na svim našim promocijama knjigu besplatno delimo zainteresovanim čitaocima. Već imamo uobičajenu praksu da sve što publikujemo bude dostupno i u bibliotekama, od Narodne biblioteke, Biblioteke „Svetozar Marković“, Biblioteke Grada Beograda, a biće dostupna i u biblioteci Ruskog doma. Većina ovih ustanova već je dobila knjigu, iako je iz štampe izašla pre nepunih deset dana“, kaže Milinčić-

Srpsko odeljenje magacina kneginje Jelene Petrovne u Mermernom dvorcu (1914-1917). U sredini je knez Jovan Konstantinovič.

Memoari Jelene Srpske pružaju čitaocima mogućnost da se upoznaju sa pogledima predstavnika srpske dinastije, ali i Doma Romanov, svedoka dve revolucije, ali i njenim ličnim iskušenjima i tragedijom koja je zadesila Romanove, konstantinovsku granu dinastije i samog cara Nikolaja II i njegovu porodicu.

Knjiga istovremeno daje sliku i same epohe i političkih procesa koji su se odvijali tih godina u Rusiji. Radi se o vrednom istorijskom izvoru o važnom razdoblju,ne samo u istoriji te zemlje, već i Evrope, ali i za rusko-srpske odnose.