Profesor međunarodnog prava Miloš Šolaja podseća da Milanović često svojim izjavama iskače iz okvira hrvatske spoljne politike, pa s toga i nije previše začuđen ovakvom njegovom izjavom, iako ona izgleda kao „ruski rulet“.
(Ne)očekivan potez Milanovića
„Sam ovaj postupak nije baš očekivan iako Hrvatska kao zemlja članica NATO ima pravo na to jer se odluke donose konsenzusom, tako da sa te strane to može da deluje kao pretnja, ali ne možemo zaboraviti da sam Milanović ipak ne predstavlja Hrvatsku,“ napominje Šolaja.
Drugim rečima, dodaje naš sagovornik, on nije siguran da će Milanović dobiti saglasnost od hrvatskog parlamenta koja je neophodna za ovakve poteze.
„Zato je teško poverovati da će Hrvatska igrati na takve međunarodne odnose posebno u sred ove krize u Ukrajini. A sa druge strane čini se da Milanović ovu izjavu želi da iskoristi za minimum tri stvari,“ veruje naš sagovornik.
Mimo spoljne politike Hrvatske
Prva stvar je, smatra Šolaja, da Milanović želi da pokaže da vodi politiku koja se bavi i interesima Hrvata u BiH i zaštitom njihovog položaja i svime što se pod tim podrazumeva.
„Drugo je da pokaže da je to jedno veoma važno pitanje i da međunarodna zajednica treba o tome da povede računa. Na primer, i ove nedelje su Bošnjaci, odnosno SDA, bojkotovali sednicu Doma naroda BiH, zbog čega nije prošao predloženi izborni zakon po kome bi bio moguć izbor realnog hrvatskog predstavnika u institucije, a ne nametnutog koga biraju Bošnjaci,“ napominje Šolaja.
Po njegovom mišljenju, treći razlog zbog koga se Milanović ovako otvoreno obratio NATO je verovatno pokušaj da pokaže da Hrvatska igra značajnu ulogu u regionu.
Oštre reči hrvatskog predsednika
Milanović je, inače, od početka rusko-ukrajinske krize bio protiv toga da hrvatski vojnici u okviru NATO trupa učestvuju u tim borbama, zbog čega je bio suptilno prozvan od strane čelnika NATO-a.
Apropo ove situacije, osim što je faktički prozvao NATO, komentarišući najavu ulaska Finske i Švedske, rekao je da se o tome može razgovarati, ali da to smatra „vrlo opasnom avanturom, napominjući da je Finska udaljena samo 50 kilometara od Sankt Peterburga. Milanović je upitao i da li je Hrvatima Finska važnija od Hrvatske i Hrvata u BiH?“:
„Što se mene tiče, dok se ne reši pitanje izbornog zakona, dok Bakir Izetbegović ne bude nateran da ga promeni, Sabor ne sme ratifikovati ničiji pristup u NATO“, poručio je Milanović.